Ne znam, ne volim baš Eliota. Svejedno, od same erudicije nastaju samo enciklopedije, a od spoja umetnosti i erudicije nastaju recimo Borhes ili Eko.
Edit: To jest ne umetnosti, već umetničkog.
Milanovi tekstovi jesu umetnost, bas zato sto su apstraktni i poput dobre apstraktne slike teraju te na razmisljanje o njihovom znacenju, a dva coveka nece moci da daju isti odgovor na pitanje sta koji od tih tekstova zapravo znaci. Dakle - postoje zato sto je on osecao potrebu da ih stvori takvim kakvi jesu, a to je osnovna odlika umetnosti - da je njena osnovna svrha to da postoji.
Tako da - Milan troluje cak i iz groba, a Dzimi je glavni i odgovorni prijemnik :)
Upravo tako Če-Vu. Družim se sa slikarima apstrakcije, oni vele isto...Ne može svaka pjesma plastično da se rastumači kao što su tebe Džimi na književnosti učili da raščlanjuješ Bodlerovog Albatrosa...Nisam neki preveliki ljubitelj EKV-a, pa da ih sad tu nešto branim, nego jednostavno ne vidim potrebu da se previše čačka na ovu temu... Recimo, moju omiljenu stvar EKV-a "Geto", ja tumačim kao osvrt na komunistički režim i taj sistem...Uopšte mi nije važno ako je autor imao nešto drugo na umu ili neko treći to tumači na svoj način. Pa šta bi trebali da kažemo za tekstove Haustora? Svi tekstovi slupani da slupaniji ne mogu biti, al takvi kakvi su, svejedno pašu.
čevu objašnjava znalački, u pauzi između pisanja stihova! :)
Džimi i ne priča ovde, a obraćaju mu se. Kult Džimija.
pa priča, citiraju ga sa prethodnih stranica - džimi ne zastarijeva!
Kad smo vec kod tog poredjenja sa slikanjem - Dzimi kaze da su Milanovi tekstovi kao zvrljotina, a meni vise deluju kao apstraktni podsvesni surrealizam, da se tako marketinski izrazim :)
Najkoncizniju interpretaciju celog opusa EKV-a do sada dao je autor Moćni Ming.
Ja mislim da je umetnost, uprkos novijim i novim pokušajima skrnavljenja, ono što je lepo i što izaziva treperenje estetskog čula. Može nešto da bude kompleksno i apstraktno koliko hoće, eruditno i štatijaznam, ali ako me svojom lepotom ne zainteresuje da ga tumačim i raščlanjavam i percipiram ovako i onako, da ga osećam i u njemu uživam, džabe. To je nekakva nesvodiva i neobjašnjiva suština umetnosti, koja se opire naučnoj definiciji, a ostvaruje se u pojedinačnoj recepciji dela.
Edit
Sad bi trebalo da dodam: verujte mi, i ja sam umetnik :)
ХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХААХАХАХАХАХА, ПРАЈСЛЕС! ХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХААХА
први пут кликнем на ову тему, кад оно рудник злата, идем по крамп!
Kostunice, Dzimi je otvorio temu :)
sngrfs, čitaj bre temu od početka ;)
valdemare, naravno. s tim da je mene i eliot onomad zainteresovao na taj način, bez obzira na eruditnost.
Ne zaboravi da poneseš i sito.
I nek ste mi rekli :)
Исправите ме ако грешим, али тражење смисла било које песме је апусрдно. Да ме не схватите погрешно, никад нећемо знати шта је писац хтео да каже, већ ћемо моћи да дамо своје виђење тога, дакле, да је растумачимо онако како је ми доживљавамо. Милан је свакако добар писац/текстописац, баш због тога што свако може на свој начин да доживи ту песму, али опет не видим ништа невероватно у његовим текстовима, само велику дозу апстракције.
Elem, autor hoće da kaže kako je njegov svet napravljen od njega samog, to jest da istakne krajnje subjektivan pogled na svet, kao i da istakne istovremeno prisustvo muškog i ženskog principa u njemu. Što će reći, solipsistički biseksualac, da uprostimo.
Савршен пример наштимоване анализе, волео бих да тако тумаче и оно што ја напишем. Међутим, углавном све вулгаризују.
Анализа заиста фино звучи, има логике, али мислим да Младеновић није био толико ''песник'', па да прожме своју песму баш тим идејама које си ти навео, већ се ради о пукој случајности. Или је негде нешто успут покупио од неког, па нажврљао неке стихове. Што би ти, Валдемаре, рекао, није Миланче био толико ерудитан. :)
ždimi, nikad ne znaš ko je i koliko eruditan. a možda je i samo ono kolektivno nesvjesno i subjektivno poetsko doživljavanje svijeta i sopstvenosti u pitanju. istančan senzibilitet bre! :)
Гбате, можда. Не спорим. А и нисам довољно ерудитан да бих категорички одбацио ту идеју као какав нонсенс.
Ljepota je u oku posmatrača, slično važi i za umetnost. Cenim da Valdemar mož' da nađe dublji smisao i u onoj treščini od pesme o padežima. Kak' ide ono?
Eliot ima esej "Tradicija i individualni talenat" u kom problematizuje značaj tradicije kao podrazumevanog sloja u formiranju poetike svakog pesnika.
Svakako da u poeziji mora postojati u nekoj meri nota podrazumevanog i temeljenog na tradiciji ili nekom konkretnom delu i da je naročito period devetnastog i početka dvadesetog veka obeležio period hermetične poezije i izrazitog simbolizma (Vitmenova "Pesma o meni", recimo, i uopšte "Vlati trave", čitane bukvalno često ne govore ama ni o čemu), ali današnja poezija je, kako mi se čini nakom skromnog bavljenja njome, umnogome raskinula sa tim tokovima.
Generalno, takvo pisanje može biti sredstvo da se prenese poruka, ali ako i nagovesti da postaje samo sebi cilj, onda takva poezija počinje da gubi na smislu i na težini.