Како је ово јака тема, пало ми је на памет да читам надуван али сам схватио да су потребне теже дроге да би рад био комплетан. Валдемаре кобјашњаваш на тетра нивоу у више димензија, иако не разумем пола речи које користиш свиђа ми се твој став и имплементирање чињеница ради постизања сопственог циља.
Pacove slusaj Anesteziju od EKV-a dok si napusen. Ili esidovan. :D
Svidja mi se ono za Oci boje meda, ledeni dzin. Ja sam uvek mislio da se radi o razdevicavanju neke cave.
Овај, хм, да, то, та Анестезија, да, овај . . . :О
Скоро сам имао предавање где нам је професор дао папир са три песме, од којих је једна била Очи боје меда. То је идеја једног његовог друга, професора српског, који је довео у везу песме Растка Петровића и Милоша Црњанског са поменутом песмом ЕКВ-а.
То су ове песме:
Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.
I sve pesme pesnika
Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor,
Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor
Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor;
Bor, divni zeleni bor,
Dedova mojih zeleni bor.
Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjega veka,
Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže;
Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć iz daleka,
Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže.
Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega.
Izmeđ ogledajućih šuma,
Čini se kao da streli sa zelenoga brega
U hitrog jelena podignuta s lega.
I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja:
Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja,
Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor;
Bor, divni zeleni bor,dedova mojih zeleni bor.
Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjeg veka,
Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže;
Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka,
Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže;
Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja:
Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka;
Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka,
Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka,
Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor,
Silazeći maticom svojom ko šibljiku odnese i zeleni
Bor
Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor;
Taj bor, taj divni zeleni bor,
Dedova mojih zeleni bor.
(Rastko Petrović)
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.
Валдемарово тумачење ми се више допада.
Verovatno si u pravu, kažu da analiza više otkriva o onom ko analizira nego o analiziranom, kao kada gledaš Roršahove mrlje, a ja sam baš tad čitao nešto o skandinavskoj mitologiji, pa mi palo na pamet da "naštimam" tu neki smisao, mada ne mogu da tvrdim kako toga u pesmi i nema. Imao sam "čast" da profi književni kritičar piše o jednoj mojoj zbirci pesama, i baš sam se krstio koliko je ta analiza bila sastavljena od opštih mesta, lupetanja i povremenih sevova lucidnosti. Al ima ih koji kažu da kritičari znaju bolje od pisaca.
Joj, ne mogu da je uhvatim ni za rep ni za glavu, trenutno mi je puna glava nekakve alhemije i kabale... Nešto mi je suviše apstraktna ta pesma.
Може некако да се дође до тога?
Od te jedne zbirke imam još dva-tri primeraka kod kuće, a na jednom starom kompu koji trenutno nije u funkciji stoji u pdf-u, pa kad iskopam, poslaću. Imam još jednu, al tek treba da ide u štampu, tako da o tom potom.
Е Валдемаре, ајд' ако није проблем, шаљи и мени пдф ако икада дођеш до њега. :) Баш бих волео да прочитам збирку. :)
Važi, šaljem kad iskopam.
Posalji i meni. Zaintrigiran sam. :)
Haha, tu zbirku će izgleda stvarno (pro)čitati bar nekoliko ljudi!
Ma okači na neku temu pa će pročitati više od par.
A za Đimija odgovor u obliku definicije http://vukajlija.com/savremena-srpska-poezija/195639, ili kao ona Kajzenova o tviteru.
Ahaha, mnogo dobra srpska poezija!
Ја не знам која је фора. немој гледати то као ТЕКСТ сам за себе. Пусти рецимо Анестезију која говори о томе како људи који се толико добро познају, буквално као себе саме морају да се растану због неких ствари. Очигледно је да текст о томе прича. Али кад ту музику која иде у позадини сабереш са текстом то је оно што је код њих добро. Просто склад, то нико не може да оповргне. Небитан је смисао текста, пошто негде је он веома очигледан, нису они јебени Тоол! Склад је оно што је битно код ЕКВа. Одличан бенд, без поговора, има песама које те натерају да ђускаш и оних које те терају да се замислиш, а и оних које те начине тужним док их слушаш.
Тако да Џимбо, текст песме по мом мишљењу нема уметничку вредност сам за себе, песма као целина има. Одјава, крај!
ЕДИТ: Иначе и сам Милан је у једном интервијуу који је дао, на питање, јел би издао збирку својих песама одговорио да његови текстови нису ништа без његове музике. Тако да ЈА ПАРАФРАЗИРАМ МИЛАНА! ИДЕМОООО!
U pravu si, ne znam uopšte zašto bi se tekstovi EKV-a tretirali na neki drugi način nego npr. tekstovi Azre, Partibrejkersa, Haustora, Idijota itd. Da je Milan bio pesnik, objavljivao bi zbirke poezije a ne rok albume.
U prvom postu je lijepo objašnjeno. :D Inače, mogao bi neko otvoriti temu gdje ćemo pokušati naći smisao u tekstovima turbofolk pjesama, i tražiti skriveni smisao izraza proždrnuti.
Нису довољне речи, само обичне речи да ме врате у живот
Валдемаре, ако имаш времена, бијо бих ти захвалан да поделиш са нама своју анализу овога, обзиром да си пвнов'о све до сад.
http://www.youtube.com/watch?v=rd4Aqvh4m80