Epska fantastika
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Tema na kojoj svako moze da napise svoj mali EF sastav. Ne mora imati pocetak, kraj itd. Cisto nesto malo sto ce da lici na...sta treba da lici. :) Evo ja cem prvi...
I bejase to u davno doba, kad krenuse vitezi kraljevstva staroga u pohod na Tvrdjavu Zla! Okupise se sa sviju strana, zgrnuse i snage pucanstva. Konjanici, strelci, Vilenjaci predivni, Patuljci tvrdi, heroji Ljudi - svi se skupise na jednom mestu. Jer Zlo je uzelo maha, po celoj Zemlji i njenim stanovnicima. Svak' slobodnog duha je odlucio da stane tome na kraj...ili umre pokusavajuci. I podjose, ohrabreni besedama starih i mudrih. Sastase se sa neprijateljem pred njegovim kapijama, udarise u njih svom snagom, ali one ne popustahu. Kad, Zlo izbaci na videlo, pred njihove noge, svoje prvo oruzje, strasnog Zmaja, borbenoga i oklopljenog. No, Savez ne ustuknu pred Zmajskim ognjem i otrovom. Bacise na njega koplja od mitrila, metala cvrstog kao sama osnova Zemlje. Zmaj nacas odlete, ali dodjose drugi, spustise se kao bujica, opkolise Hrabre i udarise. Ne daju se Heroji, ne daju se Vilenjaci. Trolovi, vuci, pauci i kojekakve sve abominacije iz utrobe zemlje pritiskase ih... No, uoci Gospa Kauntijela, prelepa i odvazna u redovima Dobrih, njihovog vodju...a i izdajicu jednoga. Okomi se na njih, zada im bezbroj udaraca i posla nazad u Senku. No i sama bese izmorena i povuce se u svoje redove, da saceka dalju sudbu. I ostali drzase i drzase, ali jedva... Na kraju, dodje i pojacanje Zlima, jer njihove kovacnice i legla sadrzahu nebrojene horde. I sve se uskomesa do usijanja, prasina se dize... Jedan njihov istrcava smejuci se. Ali u ledja mu se zabija mac Viteza Neustrasivog, gotovo jedinog preostalog. Uze on barjak svoj u levicu ruku, mac u desnicu i krete na Neprijatelja. Nestajahu pod njim i jaki i slabi, i pojedinci i gomile. Dok se i on ne umori i povuce na malo uzvisenje od tela svojih saboraca, da sa Gospom i ostalima prezivelima doceka krajnji sud i poslednji napad Protivnika. I tako i bese, sva sila se sruci na njih i oni se borase dok oruzje ne istrose, dok im oklop ne popuca. I rukama i zubima. Ali nedovoljno, pregazise ih i od njihovih tela napravise humku kao upozorenje svima da nema vise slobode, da je ona Tu umrla, satrta.
No, Hrabri i Slobodni otidjose na drugi svet jos mnogo ranije, oprostise se od svojih voljenih, ostavise im secanje u nasledstvo. Da se ne zaboravi da je Malo stalo protiv Mnogo, da je Nade bilo i kad se mislilo da je nema.
I tako se zavrsi prica o Borbi...
:)
Bila jednom dvanaest arhanđela koja su čuvala svet od ljudske vere, jer ljudi verom imaju običaj da prave bogove. A bogovi su bili veliki protivnici jedinog Tvorca, jer Tvorac je mogao biti samo jedan ali i nijedan. Jer ljudi su verovali da je svet ravan i da su bogovi ljudi, ali nikad se ne zapitaše ko čini da se njihov svet vrti na magičnim mačevima i da im se vilenjaci pojave ispod kreveta. I tih dvanaest vrtiše svet kao čigru, ponekad u pogrešnom smeru, ponekad loše zavrtevši ali su zato uvek uspevali da ga teraju da radi, svaki od njih simbolišući neki element čovekov.
DNEVNIK HAJNRIHA FON KOKENLIKENA
Datum : 25.8.2009
Pisac : Hajnrih Fon Kokenliken, potpukovnik nacio-socialis vojne unije, odsek za otkrivanje i proučavanje tajnih istorijskih predmeta - Novi Berlin
Ovaj dnevnik ja Hajnrih započinjem u trenutku kada je po naređenju Viskokog Kancelara Rajs Fon Ungerdebila oformljena ekespedicija da se istraži anomalija koja se pojavila negde iznad oblasti Severnog Atlatnika, kod mesta gde su bila Bermudska Ostrva koja su nestala posle Velikog Uništenja Centralne Amerike od strane SS trupa. Ja Hajnrih kao obećavajući mlad vojnik u službi velike Ideje moram da istražim anomaliju pošto naši naučnici spekulišu da je to možda otvor kroz prostor i vreme u alternativni univerzum. Visoki Kancelar se nada da je to možda poslednji očajnički spas protiv Svemoćnog Srpskog Carstva koje je u zadnjih deset godina ratova osvojilo oko 60% naše teritorije na prostorima Amerike, Afrike i Evrope. Zaista mi se stalno pitamo kako da se borimo protiv tako složne, organizovane sile od trista miliona ljudi vođenih nekim od najčasnijih ljudi u istoriji čovečanstva koji su iskorenili čitave kriminalne sisteme u svetu i koji će verovatno postati novi gospodari sveta, ako se nešto ne učini vrlo brzo. Ionako u mom dnevniku ja moram da se striktno držim ciljeva moje misije, ja moram a da ne napomenem da nekoliko godina provedenih u tom carstvu kao mladi student na njihovim čuvenim univerzitetima da nikada ne videh organizovaniju naciju na svetu. Ionako tvrde da su svemoćna carevina oni imaju tako visok razvijen stepen demokratije i poštovanja među političarima da se vrlo često pitam zašto se mi Nemci, Englezi i ostali stanovnici Zapadne Evrope ne možemo ugledati na njihovu politiku. Oni imaju najrazvijeniju birokratiju na svetu koja u sekundi staje na raspolaganje najprostijem čoveku spremna da mu pomogne kako je god to moguće. Sećam se da mnogi biznismeni iz Nemačke naprosto plakaju kada ne mogu da rade posao sa njima jer po pitanju novca Svemoćna Srbija je najpouzdaniji partner kojoj ni u ludilu ne bi palo na pamet da nekoga opljačka ili uništi finansijski. Ja Hajnrih ipak osećam dužnost prema domovini i kao takav moram pomoći njoj, bez obzira ako prosvetljujuća carevina kao Svemoćna Srbija zapravo više pomaže mojoj domovini nego što je uništava u ovom neshvaćnom ratu.
Datum : 27.8.2009
Pisac : Hajnrih Fon Kokenliken, potpukovnik nacio-socialis vojne unije, odsek za otkrivanje i proučavanje tajnih istorijskih predmeta - Novi Berlin
Sastav misije je konačno određen za ekspediciju. Dok mi napuštamo Novi Berlin koji je bio reizgrađen nakon što je Sovjetski Savez njega sravnio u Trećem Svetskom Ratu, ja ne dođem, a da ne zavidim na Beograd Megapolis, grad od deset miliona stanovnika koji je najlepši grad na svetu gde su svi ljudi ljubazni i prijatni, gde su čisti i plavi Sava i Dunav spajaju u jednu reku dok čuvenih jedanaest beogradskih mostova to nadgledaju, dok vazduh koji se udiše naprosto oživljajva ljude sa bogatim kiseonikom iz mnogobrojnih fenomenalno održavanih parkova, gde i najbednija četvrt izgleda kao najelitniji deo nekog Dvorca. Ionako tamo ima deset miliona ljudi, svi rade pa usred podneva vi nigde nećete naći mlade kako se razbacuju ili su dokoni već ponosno rade, bez straha da će im to biti oduzeto jer znaju da žive u najbezbednijoj državi na svetu. Kultura se stvarno poštuje u ovoj državi, Francuzi bi stvarno trebali da se ugledaju na Srbe po pitanju kulture. Ali avaj, opet se gubim u sećanjima zato molim vas nemojte o meni loše suditi, sve u vezi misije ću reći tokom sledećeg unosa...
<nastaviće se>
Bio jednom jedan car I imao je osamnaest sinova I dvadeset osam kceri.Kako je kraljevstvo bilo malo,a mladih ljudi malo,kraljeva decica su pocela da se pare medjusobno.Kralju se to bas I nije svidelo I resio je da ih sve kazni.Kako sam to nije mogao resio je da dovede tim ljudi koji ce ih kazniti.I doveo je silne ratnike I heroje pod imenima:
Dzet Li,Azis,Milan Stankovic,Perica Ognjenovic,Cak Noris,braca Grim I Hulk Hogan.
Medjutim ova sjajna ekipa je bila hiljadama mija daleko,na drugom kraju sveta tako da im je trebalo dosta vremena da stignu da razruse zmijsko gnezdo razvrati i bluda u kraljevstvu matorog jebaca(koji izgleda nije imao sves’ kad je napravio cetres ses deteta).
I pocele su avanture ove krajnje vesele I nevine druzine.Na samom pocetku putovanja mladi Milan Stankovic,koga je druzina od miloste nazvala Milance,je poceo da oseca nostalgiju za svojim raspevanim kraljevstvom zvanom Grandisimo.Tamo je ostavio svoju kraljicu Radu I mnostvo freneticnih podanika koji bi svoje izblajhane kose zapalili za svog anoreksicnog lorda.Jedne kristalno vedre,prohladne noci,Milanu je u sator dosao drustveljubljivi Azis sa samovarom punim toplog caja,jer prohladno je vreme na planini Midorijama.Uz opusten razgovor Azis,mladic krajnje optimisticnog karaktera,pokusavao je da opusti depresivnog I nostalgicnog Milanceta.Posle mnogih I brojnih raznovrsnih tema kao sto su botanika,Sezan,znacenje zivota,najboji fenovi za kosu,mladi Milana kao da je zaboravio na svoje brige.Povratio mu se na lice taj decacki osmeh I taj bezbrizni nevini izraz lica pun poverenja I ljubavi.Odjednom mu se bas prispavalo.Poslednji treptajem je video naglu transformaciju Azisovog lica iz vesele I nevine osobe u zlosutnu osobu punu gneva I neceg sto ce razumeti tek kasnije.Azis ga je drogirao.Bespomocni Milan se stropostao na ceban pored sebe a raspomamljeni Azis ga je pogledao seretski sa isukanim debelium kurcom u rukama.”Jebacu te mali,hahahah,to sam od pocetka zeleo,ali tezak je put do srca(dupeta) mladog emovca kao sto si ti Milance”.I uzasni cin je poceo Azis je strgao sa Milana njegove Armani pantalone I Versace gace I poceo da ga SILUJE.Zadihan I oznojen kao mladi vepar,u zanosu debeli bugarin je silovao mladog,bespomocnog Milana koji je lezao nepomicno ali se agonija desavala u njemu,oci su mu vristale ali se zvuk iz njegovih usta nije cuo.Zvuci uzbudjenja podrhtavali su Azisovo telo sve dok nije dosao do vrhunca I svrsio u ekstaticnom zanosu.Stropostao se kao vepar pored mladog,nepomicnog Milana.Zapalio je cigaretu marke Drina I odmarao.Rekao je Milanu da ce uskoro da ode.Ali ne,posle par minuta je ponovo silovao Milana I to ponovio nekoliko puta sve do zore.Tada prvi koji je ustao od ostale druzine koja je spokojno spavala, dolazi do Milanovog satora I zatice stravican prizor.Hulk Hogan je zatekao Azisa koji se odmarao od dvadeset prvog silovanja I Milana koji se odavno predao.”Zar ces tako da dajes primer kraljevoj deci koju treba da spasemo od razvrata,besramnice jedan,izlazi odavde,razgovaracemo kasnije pred celom fruzinom o ovome gde cemo ti I suditi”.Hogan je pomogao mladom Milanu da se povrati od droge koju mu je Azis dao I od lancanih silovanja koje je proziveo od strane masnog gmaza Azisa.Po izlasku od satora pred zaprepascenu druzinu,Milan vise nije mogao da hoda od bolova u svom razvaljenom dupetu.Dzet Li je prisao Hoganu I pomogao mud a prenesu mladog Milana do logorske jutarnje vatre.Bilo je to maglovito,prohladno.planinsko jutro.Vatra koju su zalozili braca Grim polako se razbuktavala,sve je vise pocela da besni I guta suve grancice koje su brizljivo skupili Perica Ognjenovic I Cak Noris.Mesto za vatru je bilo divno,planinska mala visoravan,ravna zelena livada meke trave prozeta zutim maslaccima I poljskim cvecem.Na obliznjem drvetu videlo se njihanje lisca.Bilo je tek dobilo onu bronzanu boju,boju jeseni koja je dolazila.Poneki list I otpadne sa tog vekovnog drveta,koje stoji tu,u toj jednolicnoj ledini kao spomenik I svedok nekih proslih vremena.Padao je polako,taj otpadnik,njihao se na strujama vazduha polako I dugo,kao da nije zeleo da se odvoji od svoje porodice.Pao je.Svi su bili zagledani u ovaj naizgled obican dogadjaj.Prolaznost,sve je krhko I slabo kada se odvoji od korena I centra.Zasto boze,zasto,zasto je sve tako prolazno I jadno.Misli behu prekinute mirisom dima sa logorske vatre.Perica je dodao sirova drva.Gusila se I pravila dosta dima,kao da se oslobadjala od tezine kojom je pritisnuta,taj bunt se osecao u jeziccima plamena koji je ponovo poceo da se oslobadja.Pucketala je I umirivala ljude oko vatre.Dim je dodavao I Azis svojm Drinom,smrdela je na katran I remetila reski,hladni planinski vazduh Midorijame.Nekoliko metara od vatre I drveta nalazila se litica sa koje se pruzao fascinantan pogled.Nepregledne povrsine ocekivale su nase hrabre ratnike.Svi su se okupili oko vatre.Milan je sedeo I cutao.To vise nije bio isti decak,nije to vise bio nasmejani decacic pun radosti,smeha I pesme.Ne.To je sad bio neko drugi,to je bio silovani Milan.Istraumitran I vidno potrese,sedeo je sklupcan,obavijen cebetom,pored vatre I grejao se.Gledao je u vatru nepomicno,u jednu tacku,I cutao.Nije progovarao ni reci.Svi su se osetili pogodjeni ovim nemilim dogadjajem.Cak Noris je cak I zaplakao,onako tiho necujno,uz povremene grcaje I jecaje.I sunce koje je neprimetno I povremeno izranjalo iz gustih oblaka se osecalo zlosutnim I tuznim.Jecaji Sunca.
“u redu drugovi,svi znamo sta se dogodilo,tako da u ovoj nasoj zajednici moramo da odlucimo sta cemo I kako cemo”-rece Hulk.”A ko je tebe postavio za vodju a Hulce”-sa vidnim izrazom nezadovoljstva rece mladi Perica Ognjenovic.”Milslim da me niko nije postavio za vodju,sam sam se nametnuo,rodjene vodje se same istaknu iz mase I zauzmu svoj polozaj,tako da znas,ako imas neki bolji predlog reci”.”EJ bre ja sam igrao u Real Madrid bre el znas,stat i tu koji kurac meni pricas ko je vodja,ja sam zario I palio u Zvezdi,najveci talenat Srbije bre matori”-rece Perica ustajuci I unoseci se Hoganu u lice.”A ja sam najveca wrestling zvezda u istoriji tog sporta,Amerikan Hero,je bio moj nadimak,pobedio sam Andre the Gianta na Wrestlemania II,zato cuti I slusaj,jebo te Real,”.Dominantni Hogan je ocigledno zavrsio raspravu sa ponizenim Pericom.Trazeci pogledom po ostalima,Hogan proverava da li ima jo s pretebdenata na njegov tron.Posto ih ne nalazi ponovo zapocinje predjasnju temu.”Milance je silovan sinoc,sta da radimo.Azis ga je silovao.Predlazem da razmotrimo price jednog I drugog pa da pnda vecamo.Ti prvi Azise.”Azis zavrsava svoju drinu I baca pikavac u ognjiste.Kako se primicao centru vatre,Milan je poceo ekstraticno da vristi.oci sum u se iskolacile I razrogacile,vristao je jako kao ranjena zver,Hogan ga je zadrzavao,hteo je da bezi ali nije mogao da hoda,valjao se po travi I plakao.”AAAAAAAAAAA ne mogu da izdrzim ovaj pritisak AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA”- u panici uzviknu uplakani I vidno potreseni Cak Noris.Potrcao je Cak ka litici u nameri da skoci.”NENENENENENEENE”povikase ostali.Ali bilo je kasno.Cak je skocio sa litice u nepreglednio bezdan.OStali su se okupili na ivici kako bi ga nasli pogledom ali nista.Nije mu bilo traga.Zasto,pitali su se svi,zasto je to uradio.Ocigledno nije mogao da podnese sav taj jad I cemer u kome se nasao mladio Milan.Inace Cak je bio veoma osecajna osoba,godinama je pio lekove za eliminaciju emocija.Ali na Midorijamu ih nije poneo.Nagomilane emocije svih tih godina su se prelile iz pune case bola,jada,mizerije,nesrecnosti I ohola.Zazalio je za svaku slomljenu kost za svaki udaraca koji je naneo nekome,za svaki maslacak koji je zgazio.Vise ga nema,nestao je.Kao I list koji padne sa grane I on postaje prolazan,beznacajan I zaboravlje.”Ma oduvek je bio picka balava I placljiva,mamu mu jebem,ako je skocio,koji ce nam takva picka u sastavu,ovde opstaju samo najjaci”prozbori Hulk posle nekoliko minuta tisane.Tako je!!!!Pridruzili su mu se svi ostali u misljenju.Odose sa litice zaboravivsi na Caka picku I vratise se prvobitnmom problemu,silovanom Milanu Stankovicu.U nasim redovima ne zelimo slabice,svi moraju da izgrade jak I stabilan karakter,a ti Milane ne smes da places I cmizdris kao picka,I da zavrsis kao Noris.NE.Moras da budes jak,a to ces postici samo ako se celices,jer tako izgradjujes svoj karakter.Sta je to.moras to da podneses muski I sa stilom.Silovao te,dobro,izdrzi I teraj dalje a mi cemi da se pozabavimo tim problemom.Ali NE,ti places I ridas kao zena.Evo kako cemo da resimo ovo.Kako bi ojacao I pokazao se dostojnim clanom nase grupe,t ices Milane morati da naucis da prevazidjes svoje strahove,Tako da cemo svi sad d ate silujemo ukljucujuci I Azisa,kome je ovog puta oprosteno.-rece Hulk.”Ali zar to nije strasan I brutaln cin,zaboga Hulce urazumi se”rekose mu u graji svi ostali.”NE,E I NE,mora da prebrodi to,inace ce biti kao Cak”.”Pa jes majku mu u pravu si,ipak je to za njegovo dobro”slozise se ostali.Itako oborise malog Milana na travu pored vatre I pocese jedan za drugim da ga siluju.U pocetku radise to nevoljno ali posle nekoliko krugova Im se dopade.Milan je samo posmatrao jednu tacku u vatri I cutao.Kada se zavrsili svi su uzeli po jedni cigaru od Azisa jer su videli da su bas dobre posle silovanja.Bese to jedno sumorno jutro.Kasnije tog jutra grupa se spakovala I krenula na put.Svi orni I puni pesme,pevali su,osim mladog Milana koji je cutao I hodao otezano.Pevali su pesmu ‘Bolje je kad si solo” od svog silovanog drugara,svi orni I nasmejani.U toku puta naidjose na jednu devojciu.Rece da se zove Snezana I da se izgubila u sumi.Vesela druzina,ohrabrena silovanjem svog druga Milana,dohvati ovu nevinu devojcicu I pocese da je siluju.Milan nije hteo iako su ga nudili.Azis je prednjacio u nabijanju kurca u Snezanu,jebao je u nevin cmar I cepao ga snazno.Kad su je dobro izjebali,Dzet Li je bio dovoljno milosrdan da je ubije jednim jednim dragon kickom u glavu.Nastavili su dalje.Isli su dugo,nekoliko dana bez vecih desavanja,dok se nisu vratli na istu poljanu I liticu sa koje su posli.Na obliznjem drvetu vise nije bilo lisca,svo je opalo.To je nekako imalo cudan efekat na druzinu.U sebi su pomisli kako jezivot prolazan,danas si ziv sutra nisi.”Ma ko jebe kralja I njegovu dementnu decu neka rade sta oce ionako ce se to samo resiti,idemo mi kuci za par dana pocenje svetsko prvenstvo u Africi””E I da znas ajmo eee””JEEEEEE,auuuuuu uraaaa”.
I odose svi svojim kucama,samo Milan osta da misli o tome kako jedan nemili dogadjaj i solja caja moze da ti promeni zivot.Krenuo je stopama svog jedinog pravog prijatelja,ka litici........................
Inace kraljeva deca su sva pomrla od side a kralj od starosti a narod se poubijao medjusobno oko toga ko ce na presto...........
I ziveli su srecno Hulk Hogan,Dzet Li, braca Grim i Perica Ognjenovic........