Ево, да још мало смарам психом, човеком и осталим глупостима.

Не знам јесам ли добро информисан али колико се сећам, човек је, са својом мускулатуром, способан да подигне трамвај, само га психа спречава да то и уради. На страну што би након подизања трамваја, сви мишићи у телу отишли у курац од превеликог напора и човек би умро.

Мене занима колико је психа заправо моћно оружје? Интересантан је случај и оног баје који се наводно само својом психом излечио од сиде. Да ли је мозак заправо кључ свега? Да ли је мозак машина која може да пронађе лек за све аномалије у организму? Да ли је човек заправо савршено биће? Да ли истог тог човека само сумња у своју психу ограничава? Знамо какво дејство има плацебо. Е сад, да ли исти тај плацебо може заправо код примаоца истог да изазиве толико јаку аутосугестију да човеков организам заиста почне са производњом антитела и самостално уништи болест?

И где је граница? Да ли је психа стварно толико моћна или и нема неку велику улогу у неким стварима?

Знам и кад убедим себе да могу или не размишљам о томе да ли могу и колико сам згибова/трбушњака/склекова урадио, заправо урадим много више него кад размишљам о томе.

Исто тако има много људи који су се излечили од опаких болести. Да ли је код њих психа допринела излечењу, ако их и није сама излечила?

А врло лако се и у спорту и свуда може видети утицај психе на физичке покрете. Промашени пенали, нерезонске одлуке, за све је крива психа. На тренингу сви погађају, али кад од тога зависи пласман на неко такмичење, медаља или тако неки курац, е тад психа зна да сјебе човека.

Шта мислите?

Не. :)

Па да брате. Наравно да има везе, огромне. Сложио би се са тим да је неограничена психа. Једино, проблем код нас људи је што памтимо само негативне ствари, што ће рећи, кад си био надркан и самим тим повукао много надрканих ситуација и људи у том тренутку око себе, то си испсовао мушки и најебао се мајке свима и питао се "ЗАШТО ЈА КОЈ КУРАЦ; ЗАШТО ДАНАС; ЗАШТО ПОСТОЈИМ?!". Е. А, кад си сав хепи и деси ти се нешто много кул (по принципу овог лошег), тад то и не провалиш. Јес, сигурно ће станеш и кажеш "Ју, гле што сам расположен, зато ми се ова цава бацила у наручје са шестог спрата!", и те форе. Много смо бре надркани, генерално. Повлачимо лоше ствари тако, лоше догађаје и срања, генерално. Само кад би се то дубље проучило, могао би да се измени мало поглед на ствари и бар за нијансу да се улепша реалност.
:треп треп:
А то за надљуцке снаге и то, то је адреналин. Мада је и то психа на један начин, јел...

Reme, sve zaboravljam da te pitam. :)
Kako znas da si uradio vise trbusnjaka, ako nisi brojao?

Овим си рекао - човек је у стању да подигне трамвај, ал' на страну то што не може.

Јест ђавла.
Мозак је најпрецењенији људски орган и почеле су да му се приписују којекакве баснословне функције, али мозак је ипак "само" орган. Психа, или свест ако оћете, је само један епифеномен хемијских процеса у мозгу, а не нешто надфизичко и сличне глупости. Психа може једино посредно да нешто промени у стварности тако што јој дозволимо да нам усмери вољу. Човека не ограничава "сумња у његову психу", већ управо превелико ослањање на свој мозак и интелект.

Кора надбубрежне жлезде, заправо.

Ovo je jako zanimljiva tema.

Ovo pitanje mi se sviđa. Čovjek jeste savršen. Sam čovjek je Bog.
Što se tiče same psihe,tvrdim da je ona mnogo moćnija nego što mi trenutno mislimo i što Warner misli.

oh me oh my.
reme, sudeći po temama koje otvaraš što nisi upisao najdosadniji i najprecenjeniji smer na filozofskom - psihologiju?

Jebiga, psiha jebe nas, mi ne jebemo nju.

Eto šta radi psiha.

A što mu prdež smrdi? Što mu bale cure? Kakvo je to bagavo božanstvo?

Eto po nekim našim standardima,to je bljak. I to postoji da bi sve bilo u redu.
Baš zato što si ovo pitao,savršen si.

A jesam savršen i ako ti se poserem u čorbu?

Zavisi.

Eto vidiš.