Лоцк.
Amin.
samo da se zapljunem pa cu posle da citam, idam sad sa drugaricom na kafu, pa zurim! mwah!!!!!
Хахахахаа, то Ујаче царино! Ово иштампати и укоричити.
Lemajic, ocem i ja na kafuuuuuuuuuuuuuuu
Ujko, kolji!
Могао си да издркаш пар пута као човек место што си писао ово. Мислим, вероватно би се боље осећао.
A jel ovo po evropskim standardima a?
Sima pokido.
Ај ок, фин да речемо текст, и што сад ви мислите да би требало радит' са овом темом?
Нема питања, нема расправе, нема ништа, дакле?
Ujko, sto se ne bacis u pisce? Zaradis koju kintu od knjiga.
Ово треба бити увод у ново јебање.
Nemojte zaključavati dok lemaja ne dođe sa kafe.
imao sam isto neku sprdacinu u vidu epske pesme jos onomad kad su uhvatili djenerala Mladic Ratka
svaka cast, volim ovakve zajebancije u tradicionalnom duhu
Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverčica svoj trag pokaže ...
Recimo SMarko, da je ovo barometar tema ... da osetiš/osetite kako Vuka diše ... :)))
Р Е В О Л У Ц И Ј А ! ! ! ! ! !
Recimo SMarko, da je ovo barometar tema ... da osetiš/osetite kako Vuka diše ... :)))
Не кажем ја ништа, само искрено да ми се каже како ће оваква тема да заврши :)
Pogađaj
kakvo objasnjavanje kapa dole i naklon
Početkom februara 2012, političke, kulturne, seksualne i ostale prilike na Vukajliji uopšte nisu stajale sjajno. Nakupilo se tu svega i svačega, pa su modahije, smorene stalnim brisanjem definicija nepoćudne raje, počele da handre i takozvani običan, pošten svet. Nisu pomogli ni privremeni ni trajni banovi, ni uvođenje demokratije odnosno uvođenje igrača sa klupe.
O tome narodni pesnik ovako peva:
„Bože mili čuda velikoga,
Kad se šćaše po ’noj Vukaljiji
Vukajliji sajtu da prevrne
I da druga postane sudija.
Tu ktitori nisu radi kavzi
Nit su radi nerdi-nejebice,
Već je rada sirotinja raja
Kojoj nije pisat’ dodijalo,
Ali jeste trpljet’ modahije.“
Uzalud su bile brojne predstavke sultanu Kaizenu, da se vlast modahija nekako ograniči i svede u razumne okvire. Ali ne, modahije su držale Vukajliju gvozdenom rukom i ognjem i mačem su gušili svaku pobunu u začetku. (Poznat je slučaj rajetina Fridriha koga su modahije pogubile do sada trideset devet puta, ali on se svaki put kao Feniks podizao iz pepela, pokazujući pritom zavidno znanje rimskih brojeva, kao i to da mu je lobanja pravljena od onog materijala koji Ameri koriste za izradu spejs-šatlova).
Slično nekadašnjoj Srbiji, koja je imala sedamnaest nahija, Vukajlija je imala sedamnaest modahija (jedan u međuvremenu otišao da se druži sa „hurijama očiju plavetnijeh“ (prim.aut.))
I takooo ... Nakon što su pet dugih godina furali najbolje definicije i postere , karali najbolje ribe, modahije su rešile da pričaju o poštenju i čednosti. Zaključane su sve teme na forumu u kojima se spominje polno opštenje, u narodu poznatije kao jebanje, a rajetini koji bi se usudili da ponovo pokrenu slične teme udarani su na muke metodom banane, kraće ili duže. Oni srećniji bi dobili trajnu bananu, pa se onda vraćali pod drugim imenima, da vide spominje li ih ko. Kakva zabluda ?! Kakav danak neiskustvu ... Plava trava zaborava već ih je pokrila. C’est la vie ...
A sve je počelo dolaskom na vlast najmlađeg među modahijama, okrutnog i surovog Kostić-Mehmed age. Bio je toliko surov da će taj periodu u istoriji Vukajlije ostati zabeležen kao „The Age of Stichkology: Born to be Wild“. A bio je fin dečko.
O tome narodni pesnik peva:
„ ... Ala kardaš, čudnijeh prilika,
Ono joldaš po nas dobro nije!
Dogorjelo raji do nokata,
Usta raja ko iz zemlje trava.
Modahije nikom ponikoše,
Ne poniče Kostić Mehmed-aga.
Sikter more, bagro vukajlijska,
Dok je meni zdravlja i pameti,
I dok mi je sablje modahijske,
Ja umijem upravljati Vukom,
Kako jutrom tako i večerom,
Ne silazim kano dijete s trešnje.
Veliki ću zulum počiniti,
Vi činite kako vam je volja.
Po ćitabu mome modahijskom,
Pogubiću sve knezove Vuke,
I ponešto sitnijeh kmetova,
Samo ludu đecu ostaviti,
Samo ludu đecu sa Fejsbuka,
Oni će nam vjerna raja biti.
Progovara stari modahija,
Starac Bruce od stotinu ljeta:
O moj sinko, Kostić Mehmed-ago,
Ludi sinko, mojega mi dina,
Ti ne imaš ljudskijeh vrlina.
Ako zgubiš te silne knezove,
I kmetova što je za potrebe,
Ko će ostat’ kukala ti majka,
Ko će ostat’ da nešto napiše,
A da ima smisla i logike ?
Ostaviš li samo ludu đecu,
Ludu đecu sa Fejsbuka sajta,
Brisaćemo silna lupetanja,
Bez promjene dok je Vukajlije.
Na to skoči silni modahija,
Lula-Jusuf od Krajine ljute:
Starče Bruce, ne prekidaj momka,
Da čujemo šta ima da kaže.
Ne patiše Kostić Mehmed-aga,
I ne sluša što mu starac zbori,
Već on svoju nastavlja misao:
Dok pogubim silnog Burzum-kneza,
Iz Žarkova, sreza Biogradskog,
Što ga raja Alarikom zove,
I dok zgubim onoga Jogurta,
Što je spem’o kad sam bio drem’o.
A i Sosa, vojvodu bačkoga,
Iz staroga gnijezda jebačkoga.
Zatim LoLa obrenovačkoga,
Što ’no sise kačaše po četo,
Iako sam postavio veto,
Kad ’no sultan hatišerif posl’o,
Da nam Vuka mora biti čedna,
Al’ on opet budalina jedna.
A ovima što mi kepsom pišu,
Njima neću dati ni da dišu,
Banane će prštat’ na sve strane,
Ko preživi nek’ priča jarane.
Dok uhvatim kmeta Simeuna,
Što kod Šanca bijeli mu se kula,
I sa njime Mjetalnu Lamicu,
Pa ih metem na dno u tavnicu.
I tako mi obje moje ruke,
Na tanke ću udarit’ ih muke.
Svakom daću po’ kile banana,
Od Đurđeva do Mitrova dana.“
Ovde donosimo i odlomak iz knjige „Care, care, govedare, kol’ko ima sati“:
„ ... U ranu zoru izvedoše zarobljenike na most uzdaha, gde su svakodnevno vršena pogubljenja. Mjetalna Lamica je delovao pribrano, iako se prethodnu noć bio oblokao medovačom, koju je zatražio kao poslednju želju. Ujka Sima, pak, se unezvereno okretao na sve strane, tražeći pogledom Kostić Mehmed agu. Konačno ga je ugledao kako stoji sa osmehom broj osam, poznatijem kao nadmoćni, na uzvišenom postolju kraj užarenih mangala.
„Kostiću, Kostiću, ne molim te za pomilovanje ...“-prozbori Ujka Sima umornim glasom. „Ali ako me već smaraš, smori me onako kako se ljudi smaraju. Daj mi trajni ban !“
„He, he, nisi im’o sreće Simeune, kad si na mene naletio ... Lepo sam ti govorio da ne talasaš i ne plačeš k’o pička za svaki obrisan poster i definiciju ... Sad si još krenuo da podbunjuješ raju protiv mene ... To ne može proći nekažnjeno ... Merdžane, turi dve banane na mangale! “ – reče suvo.
„Od kilu ’el od pola, gazda ?“ – upita Merdžan sa tupavim osmehom na licu.
„Rek’o sam od pola, jebem te gluva !!!“ – odreza Kostić ljutito. „Hoću da se dugo muče ...“
Banane prigušeno zveknuše u žar mangala, a okupljena svetina se stade komešati ...“
Šta je dalje bilo pročitajte u sledećem nastavku (ako ga uopšte bude) ...
Vašoj pažnji takođe preporučujemo i:
SMRT POPA LUKŠE EROTIČARA, NARODNOG TRIBUNA I PROSVETITELJA