- YeahBatch
Зато што брате кад се нађеш у близини браве полако почнеш да опушташ мишиће бешике знајући да ћеш након неколико секунди да је испразниш. Онда те затекну закључана врата и готово, бешика већ попустила, а панталоне мокре.
Има логике, мада нисам планирао да пишам за пар секунди, него за минут-два (други спрат, затим остављање ранца, скидање рукавица, капе, јакне, па онда тек у веце). И још сам претпоставио да су закључана улазна врата, али сам се ухватио да проверим, да не вадим кључ за џабе. И упркос свему томе, мало ми фалило да се упишам баш у моменту кад сам се ухватио за кваку. Зашто баш у том тренутку крене навала, ако сам планирао да пишам за 10 секунди или за минут-два?

Jebačevo inkluziv, suštinski opuštaš bešiku, jer jedno je šta si isplanirao, a drugo kakve sve dodatne signale telu šalješ, odnosno u slučaju smene akcija - od tela dobijaš. Jedina stvar koja (meni) stoprocentno pomaže u izbegavanju ovakvih situacija je nepijenje kafe, a autosugestiju nemam pod kontrolom. Možda ono, ako se popneš na Kilimandžaro, leveluješ se spiritualno
