Reforma školstva
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
UBACITI SVIRAČA U DVORIŠTU OD MIRKA PETROVIĆA, ZA 6 RAZREDE!
Taman da mogu da se hvalim sledeće godine kad i ja krenem u šesti, kako sam je već pročitao.
UVESTI TRI JEBENA ČASA FIZIČKOG VASPITANJA!
Barem je nekada tako bilo, ono jes da sam završio prošle godine sa čkolovanjem, ali mislim da se čkolarci ne bi bunili zbog ove promene, naprotiv...
Pa lemajo, imao sam i ja dva casa nemackog sedmicno, kao drugi jezik nejezickog smera. Presli smo istu gramatiku, dakle radjeno je kao u grupama koje su imale 4 casa sedmicno, ali nisam lud da mislim da smo mi bili superinteligentni i zvakali znanje koje i oni imaju. U matematici i fizici postoje nivoi zadataka, nije isto ako resavas 26. i 34, al prica koju ja cujem od drustvenih smerova se svodi na "isti je podnaslov".
el si ti pročitao šta sam ja napisala?
ja odgovaram na tvoje pitanje, a ono se odnosilo na moj odgovor Steriji.
Jesi li procitala ti sta sam ja napisao?
ma jesam, nego sam se nadovezala na to njegovo u smislu da nije stvar u gradivu (jasno da iz mate društvenjaci ne rade isto što i prirodnjaci), nego uopšte u postojanju gradiva. eto, što bi ti učio nemački ako si matematičar.
Zato što je došao u gimnaziju. Nek ide u matematičku ako neće da uči nemački. Vajs versa.
edit: hoću da kažem, što se ne informišeš o školi pre nego što je upišeš
Ja vidim mnogo razloga da znam nemacki i ni u jednom trenutku mi nije bilo zao sto sam ga imao...
aha, pa dobro, to je skroz okej.
ma ja samo kažem da ne vidim poentu imanja društvrnog i prirodnog smera kad se manje više sve uči i tamo i vamo. ŠTO BRE OBMANJUJU DECU?!?!122123
Slažem se sa kvačilom, Gimnazija je škola koja mora da pruži što šire obrazovanje kao pripremu za faks. Ako vam se ne uče jezici, latinski, filozofija ili pak neki prirodni predmeti tipa fizika, jebt'e se, privatni profesor, pa biraj šta ćeš učiti!
Koliko god neverovatno zvučalo, postoje ljudi koji idu na prirodni smer, pa se oko treće predomisle i upišu faks na kome se izučavaju društvene nauke, jer i dalje možeš da upišeše koji oćeš faks nezavisno od smera gimnazije. Da, recimo, prirodnjaci mogu da upišu kasnije samo prirodne fakultete, onda bi izbacivanje društvenih predmeta bilo razumljivo, ovako jok...
Gotivim i ja praktične stvari u školi, ali ne sme se deci povlađivati, tipa ubaciti jebenu epsku fantastiku umesto Antigone. Sva kapitalna dela svetske književnosti nisu kapitalna bez razloga, svako od njih ima nešto vredno, sa čime obrazovan čovek mora da se upozna. Te stvari, uglavnom nisu klincima lake za čitanje, pošto je njihov senzibilitet drugačiji, ali to nije opravdanje da ih ne pročitaju... Dete više voli da jede slatkiše od povrća, ali to nije razlog da ga krkaš samo slatkišima...
Gotivan je japanski predlog, i onako smo opasno pasivni kao kultura, treba nešto da nas prodrma od početka školovanja, nešto što te tera da se trudiš, svet nije bajka. Naravno razvoj kritičkog mišljenja, primeri, nova znanja, nove tehnologije, novi metodi, i začas bi začinili obrazovni sistem, pa bi se mnogi i lakše pronašli u nekoj oblasti.
Slažem se djelimično. Naravno da ne treba uvoditi u lektiru nikakvu literaturu sumnjivog kvaliteta. Treba forsirati klasike. Ali i tu ima prostora za prilagođavanje. Birati one klasike koji će učenicima biti interesantniji i kod njih pobuditi ljubav ka čitanju. A da su ipak klasici. Naravno neka najvažnija djela ne možemo zaobići, ali sve ono što je smor, a nije od ekstremne važnosti treba preskočiti u korist nečega što je takođe kvalitetno, ali nije smor.
Sva deca mrze čitanje knjiga upravo zbog tih klasika, znači ne možeš neko nezrelo dete forsirati da čita nešto što ne shvata niti ga zanima. Čitanje Ane Karenjine i Zločina i kazne mnogima ogadi čitanje toliko da posle nikad ne uzmu knjigu u šake. Svi znaju koje su najčuvenije knjige, kad bude dovoljno odrastao uzeće sam, ne moraš ga siliti.
-Moja reforma skolstva-
U cilju efikasnijeg........................blablablatrtmrt......................................prezentujem vam moju reformu olicenu u 1(JEDNOJ!) tacki.
1. Sjebavanje kompletnog nastavnog kadra IZUZEV ucitelja i uciteljica od 1-4 razreda.
Nije isto znati i umeti preneti znanje. Sta sad ja recimo, zavrsio sam Gimnaziju i nista vise, ali prosralo me i postao sam uspesan pisac. I sad ocu da predajem Srpski, dosta mi je pisanja. Zavrsim pedagogiju onoliko ispita koliko su imali i oni sto predaju, i kazem. Ti jesi zavrsio fakultet, ALI ja te izazivam tvrdim da cu bolje uciti decu Srpski od tebe. Ili isto sam zavrsio, ali sam radio u Americi i ocu da predajem Engleski deci. Ili zavrsio sam Masinstvo i radio u Mercedesu a ocu da predajem Matematiku.
Covek koji ume da prenese znanje vredi mnogo, ali koga ovde boli kurac za to.
Stvari funkcionisu: skola-fakultet-cepi se, mito, daj pare-posao-KUCICA, pu spas za sve nas. Nista vise ne mora da znas, a kako radis nije bitno.
Zato Švabo ima probni rad.
Ti imaš diplomu sa Kembridža al si duduk. Dođe klinac sa Fakulteta ekonomskih vještina iz Ustiprače i dobije pos'o prije tebe jer zna i hoće da radi. A ti se trti da imaš diplomu, boli njega to....
ne radim u mercedesu, ali u slicnoj firmi... i aj se kladimo da bi bolje predavao matematiku, fiziku, informatiku i jedno 80% predmeta u elektrotehnickoj od kolega mojih godina koji su direkt sa fakulteta otisli u srednju. (ovo delimicno zato znam koji su uglavnom) :)
mozda cak i engleski, umesto nekog ko je zavrsio ruski i engleski kao drugi pa predaje engleski.
pedagogija ili ne, vecinu stvari bi mogo na primeru da objasnim jer sam dosta stvari sto nisam kapirao cemu sluze dok ih ucio na fakultetu ili srednjoj video u praksi.
isto tako mogao bi dosta toga nebitnog da eliminisem, pogotovo u elektrotehnickim skolama i fakultetima.
skocimis, ne funkcionisu ovako stvari nigde. prvo, fakulteti koji se racunaju u elitne nisu zajebancija i neces da budes duduk kad izadjes... zaboravite vi tu pricu ovde kod nas se radi a harvard bi zavrsio ko od zezanja.
bi, al ako si glup, naucio bi kako se radi po 12 sati na dan, sto je dobra vestina.
nego na stranu to, ne funkcionisu zato sto ono sto je vrednije od znanja sa takvih fakulteta su veze koje stvoris sa ljudima dok studiras tu.
da, na mesto masinbravara ce mi biti potpuno svejedno dal cu da zaposlim nekog sa kembridza ili iz ustiprace... al da se ne lazemo niko iz kembridza nece doci tu.
ali, na mesto inzinjera sa potencijalom da kasnije vodi projekte ili stagod, zaposlio bi uvek nekog sa kembridza. mnogo je veca verovatnoca da ce sutra kada nesto zaglavi u firmi taj u imeniku imati ljude na visokim pozicijama, sa kojima je na "ej, slusaj pero, treba mi nesto zavrsis"
drugim recima, ono sto si reko gore, naravno sa manjom razlikom (npr osrednji faks iz nemacke vs bolji faks iz srbije), u praksi nema nigde.
samo kazem, ako je funkcija vrlo specijalizovana. mozda tad. al i tad neces zaposlis svezeg diplomca nego nekog sa iskustvom iz oblasti...
@celt
Nem sta da se kladimo, ja na nevidjeno potpisujem da bi bio bolji predavac od svih navedenih, ali nas sistem ne funkcionise tako...
Meni nikad nije bilo jasno kako neko ostane da bude asistent na fakultetu, pa posle profesor A DA DAN JEDAN nije radio to za sta se skolovao i za sta skoluje ljude.
Evo ja na primer imam sestre prosvetne radnike. Izmedju ostalog jedna od njih predaje u sklopu svog predmeta i rad rashladnih uredjaja. Ona prica ono sto je procitala, ali ja vidim da njoj NIJE jasno kako radi frizider... A kako da joj bude kad nikad nije morala da se bakce i popravlja to govno. Ali oni kojima predaje ce morati. I sta sad?
Jel je trebala ona da uci jako tezak fakultet, da bi (objektivno lose) predavala to, ili je bolje pozvati Majstor Ziku Friziderca da im lepo objasni i pokaze o cemu se tu radi?
I jos nesto. Ja nisam imao pojma kakav bih bio predavac dok nisam sticajem okolnosti poceo da poducavam ljude, i ispostavilo se da mi to jako lepo ide, dok neke moje "kolege" koje ja inace cenim kao poznavaoce nemaju veze sa poducavanjem ili treniranjem. Pa i najbolji fudbalski treneri nisu bili najbolji fudbaleri,a to vazi i za ostale sportove. I da rezimiram, mi smo ovde napravili samoodrziv sistem koji je u sadejstvu sa drzavom napravljen da uzima pare a sta ce i koliko nekog da nauci nije bitno. Posledice toga osecamo svakodevno.
da bude asistent na fakultetu, pa posle
profesor A DA DAN JEDAN nije radio to za
sta se skolovao i za sta skoluje ljude.
Ne znam odakle ti ovo da oni nista ne rade iz oblasti koju predaju. Nije njima jedini posao to da dodju i ispredaju studentima i kad to zavrse odu kuci i boli ih kurac.
Mislis na naucno-istrazivacki rad ili na profesore sa Medicinskog koji su uz to i doktori po bolnicama? To je OK, ali ja sam konkretno najvise mislio na Ekonomski fakultet na kome su svi u tom fazonu... Da nema mozda neki uspesan biznismen da predaje tamo?
Onda Masinski fakultet smer motori i motorna vozila, ajde nek neko predlozi sam profesora pogodnog da tamo predaje (osim Grudena iz Porsea), a da je stekao znanje i iskustvo kod nas. Pravni? Od svih profesora sa Masinskog poznajem samo jednog hemicara sposobnog da cost-efficiently realizuje u praksi neki program.
Zakinuti prava učenicima i nabiti kazne roditeljima.