Ево и ја мало да допринесем теми.
1. Треба побољшати информисање ученика у основним школама о томе које средње школе постоје, шта се у њима учи и ради и шта се може после те школе. Сећам се мог уписа у средњу школу, информатор са списком школа и бројем бодова од прошле године па ти бирај. Појма нисам имао шта је шта.
2. У средњој школи иста ствар, само за факултете.
3. Обавезна пракса у свим стручним школама 2 дана недељно. Идем у четври разред економске школе и за цело школовање имам само 15 дана праксе, где се практично ништа не научи. Друга ствар везана за праксу, не може ученик да бира где ће да иде. Него школе да потпишу уговоре са предузећима и да распоређују ученике насумице, а на да већина оде код татице, лади јаја и добије петицу.
4. Мања права ученика, али и мања права професора. Понашање ученика по школама је ужасно, кад почне одмор као да пролазе хорде дивљих животиња, то је само један пример, не могу сада да се сетим више. Професори да оцењују по истом критеријуму све ученике, а не да имају двоструке аршине и да једне стално фаворизују а друге да омаловажавају.
5. Часови физичког сваког дана. Да ученик у току дана има 45 минута где може да се бави неким спортских активностима, да се истрчи или вежба, шта већ ко жели. Много значи поред 6 часова непрекидног седења у клупама. Наравно, сви су обавезни да раде нешто, а не као и обично да неке мрцине седе са стране и гледају.
6. Лектира да се не мења, јер познавање тих књига које се читају углавном спада у општу културу. Поред постојеће лектире треба дати ученицима да прочитају једну књигу по избору (рецимо једну у полугодишту) и да спреме нешто о тој књизи, као што се ради код остале лектире. Тако ће се ученицима омогућити да читају оно што их занима за лектиру, подстаћиће их да читају више, а и приликом представљања разреду те књиге коју је прочитао можда ће заинтересовати неког другог. Углавном, учинити и ту досадну летиру мало занимљивијом.
7. Учити стране језике, енглески као обавезан и омогућити у свакој школи да ученици изаберу један језик који ће учити. Кад сам ја ишао у основно, учио сам француски као изборни језик (ко је хтео учио је, а ко није хтео...) од трећег разреда, а енглески од петог, што никакве логике нема. И никад не бих изабрао француски, него немачки.
8. Увести информатику као обавезан предмет још у основне школе. У основним школама учити децу о томе шта су миш, монитор и то, оперативним системима, ворду и екселу. У средњој школи да се уче мало озбиљније ствари., попуст програмирања (нпр у Паскалу) и слично.
Наравно, има ту још много ствари али сада не могу да их се сетим :D
ЕДИТ: Нисам помињао нестручност професора као највећи недостатак, то се подразумева
Što se tiče muzičkog, tu bi nastojao kod učenika razviti muzički ukus i ljubav prema muzici.
Mnogo više bi se slušala muzika, a manje bi se teoretisalo.
U gimnaziji se uči koliko oćeš o istoriji muzike, a jedva da se posluša na času par dijela iz klasičnog repertoara.
O savremenim žanrovima da i ne govorim. Zašto se ne bi u gimnaziji barem nešto više govorilo i o bluzu, džezu, rokenrolu, i sl. ?
I naravno, danas kad sve može da se skine s neta za dž, davao bi učenicima za zadaću da preslušaju određena djela.
ovde u firmi u svajc imamo djake iz elektrotehnicke, dolaze 2 dana nedeljno da nam leme i sastavljaju elektroniku, prave konektore-kablove, ciste kuhinju, nose nesto ako mora, vode racuna da ne nestanu zalihe, narucuju komponente itd...
sa vremena na vreme im damo da odrade neki poso. da isprogramiraju nesto jednostavno ili da nacrtaju neku elektronsku plocu il tako nesto. obicno jako dobro odrade poso, ako ih nadgledas.
onako, cisti segrti. i ne bune se, kazu zanimljvije im nego u skoli.
meni je najvažnije da se uvede kvalitetna praksa u strukovne škole.
treba firme sto nesto rade za to.
pa i to, glavno je ipak da pokažu malo više volje i energije da se to dovede u red.
ПОТПИСУЈЕМ! У понедељак идем на други део праксе, а ништа нисам радио током првог дела. Код нас смо ми бирали, а ко не изабере - школа му пронађе. Ја нисам хтео да бирам, већ ми школа изабрала. Ал' фора што ту нема никаквог Уговора, директор причао са неким из предузећа, ми отишли, држали нас пола сата у портирници, процедура, пичке материне, једва ушли у предузеће. Дијамант је у питању.
Тако да треба и ту међусобну комуникацију између школа и осталих установа учврстити.
Jok. Meni ove dvije knjige uljepšale djetinjstvo.
Glupost. Mene je Dostojevski dobro prodrmao Zločinom i Kaznom. Mislim da to treba svako da pročita. Što se tiče Karenjine, pa tu sam neutralan.
I mene je nervirala ta ograničenost na likovnom mnogo.
Đacima prava smanjiti, profesorima dati više vlasti. Profesori da polažu testove svake godine. I da se bar jednom godišnje testiraju na alkohol i drogu, nešto kao doping kontrola.
I uvesti dobru paliju.
Том Сојер и Робинзон су говна! Увести Храброг дечака Дроњу као обавезну лектиру!!!
Što reče Dub, isto sećanje imam i ja u vezi sa Robinzonom i Sojerom! Čitao sam Robinzona par puta, mnogo gotivna knjiga, pogotovo kad si klinja...
Hehe, ima jedna defka, da je ne reklamiram, nije fora, koja lepo opisuje praksu studenata kod nas. Ovo što celt navodi je npr. skroz OK.
Elem, Robinzon i Sojer su zakon, čitao sam Robinzona više puta, knjiga koja ne može da zastari. Ne vole klinci da čitaju i tu nije dovoljno samo modernizovati štivo, mada se slažem da ga treba inovirati. Sećam se, bilo to pre cirka 18-19 godina, znači još pre Internet ere, pita me komšinka (5-6 razred) da joj prepričam Nušićeve Hajduke, jer je mrzi da čita! Jbt, onako zanimljiva, a i kratka knjiga njoj dosadna!
Karenjina iskreno smara (pročitao, naravno). Znam profesora srpskog u gimdži, lik je skroz načitan i sve, ali kaže da se od nje smorio, štonokažu ko plovak.
Шукни у ПВТ да је видим, можда претпостављам где се може наћи, ал' лакше овако.
Да, прочитао сам целт-ова пост и сасвим је у реду тај систем. Ја сам се нудио да носим папире да копирам, да хефтам и расхефтавам документе, да слажем регистраторе, да им разносим неку ситну пошту по канцеларијама, ал' ми ништа нису дали.
А да додам и наместим паралелу, ја сам послат у предузеће са скоро 1000 запослених, које је највеће у тој бранши на Балкану, а вероватно и шире, док су неки послати у мала предузећа од 2-3 запослена, максимално 5, где запослене чине муж, жена, син и тетка (карикирам).
Šta vredi reforma školstva bez reforme zdravstva? Ništa.
Veliki problem što imamo slabe đake je i korumpirano zdravstvo, kada đaci najopuštenije uđu u ordinaciju i uzmu lekarsko opravdanje a ništa im nije. Tako đaci ne idu u školu pa onda krive profesore što ih nisu naučili nešto. Danas u srednjim školama fizičko radi prosečno 10 učenika po odeljenju pa onda imamo kilave i nikakve đake. To bi bilo moje mišljenje vezano za fizičko i opravdanja.
Dalje, od ostalog školstva:
Kao uskoro svršeni gimnazijalac društvenog smera mogu da kažem da sam pomalo i zadovoljan radom i postignutim rezultatima. Ono što mi smeta je postojanje građanskog i veronauke i zato bih, kako neko ranije reče, uveo domaćinstvo kao obavezan a osnove prava i osnove ekonomije kao izborne predmete. Informatika treba od osnovnih škola da bude isključivo obavezan predmet a ne izborni kakav je sad. Srpski imam 5 puta nedeljno što je i u skladu sa mojim izborom, engleski 4 a nemački 2 puta. Smanjio bih časove filozofije, fizike i sociologije i umesto toga bih dodao još jedan čas matematike jer ima puno društvenjaka koji upisuju prirodne fakultete (kod mene u odeljenju više od pola) i nama treba matematika. Zadovoljan sam i time što biologija i geografija traju 3 godine a fizičko bi trebalo da bude svaki dan po dva odeljenja odjednom ako uslovi dozvoljavaju, a ako ne, onda bar 3 puta nedeljno, to je potrebno đacima. Što se lektire tiče, ne bih ništa izbacivao, već bih svako polugodište nudio đacima izbor između dve lektire i plus ostatak predviđenih lektira. Iz likovnog bih izbacio crtanje, samo učenje da ostane, a ko hoće da crta ide na likovnu sekciju gde mu crtanje može doneti veliki broj bodova za ocenu iz likovnog. Slično i za muzičko.
Promenio bih neke gimnazije sa smerovima u opšte jer ima jako puno svestranih đaka kojima podjednako dobro idu i društveni i prirodni predmeti a ipak upišu neki smer.
Е, ако сте друштвењаци који ће вам природни факултети?
Требало би да се ограничи које школе могу да конкуришу на који факултет... Људи би се боље распоредили у складу са могућностима, па и не би отаљавали факултет 100 година...
Vidiš, ljudi se zajebu. Možda se i ne zajebu nego su svestrani al' ajde. Stvar je u tome što ne mnogo veliki broj dece sigurno zna šta će da upiše i posle završene srednje a kamoli posle osnovne. Ja recimo nisam znao čime ću da se bavim kad sam završio osnovnu pa sam upisao šta me je najviše privlačilo, a to je društveni smer gimnazije. Nije meni problem da se sad spremim za faks, ali drugima možda jeste. I po meni je takvo ograničavanje potpuna glupost.
DObar je ovaj japanski sistem, nema šta.
A i usmeravanje je potrebno...ne u prvim razredima, ali posle. Ne možeš bre stvoriti sveznajućeg čoeka. I na fakultetu je potrebno usmeravanje. Treba deca više da rade sama, da čitaju, da se usavršavaju. Treba to da se i omogući, biblioteke su nam bedno obezbeđene, poslednja stručna knjiga koju smo preveli bio je Kapital. Jebote ko konj tražim po netu PDF ko debil, i naravno ne nađem, a baš da kupujem po amazonu i te varijante nem para. Ali zašto bi na kraju krajeva ovde deca učila, kad nema leba od škole, to je osnovni problem, nemaju motivaciju. Treba takođe mnogo više da se radi na stvaranju svesti kod dece, zdravog razuma, a ne samo bubačenje.
eo jedne zanimljive stvarčice
http://www.youtube.com/watch?v=zDZFcDGpL4U&list=LLv1dkf6ovRCR_PImEnsAY9A