i velika zabrinutost oko svega toga toboz gde su glave poput tebe spremne da da predju na elektircne automobile koje bi punile tako sto sagorevaju ugalj.
E pa griješiš tu. Evo šta za mene nije sporno:
1) Nije sporno da se to dešava. Postaje toplije.
2) Nije sporno da je ljudski faktor glavni.
Ono što jeste sporno i za mene je koliko je to štetno, ili možda čak i korisno i šta treba po pitanju toga preduzimati.
Po meni ako bi gledao na kratak rok, i ako bi posmatrao neki porast temperature koji se već desio, i kad bi se zaustavilo na ovom nivou, to možda i ne bi bilo mnogo štetno, a možda bi bilo čak i korisno. Činjenica je da više ljudi umire od hladnoće nego od vrućine. Činjenica je da globalno zagrijavanje produžava sezonu vegetacije i omogućava u pojedinim područjima bolje prinose. Činjenica je da kad nema leda u Sjevernom ledenom okeanu, lakša je plovidba što pogoduje trgovini.
Međutim u razmatranju efekata globalnog zagrijavanja ne možemo se zaustaviti samo na količini zagrijavanja koja se već desila. Bitan je trend. Ako se ovakav trend nastavi, može do kraja vijeka porasti temperatura za još 2-3 stepena.
E to bi već imalo sigurno više negativnih efekata. Neki krajevi bi postali prevrući i nenastanjivi. Proširile bi se pustinje, ali bi se proširile i zone monsuna. Imao bi mnogo češće poplave, uragane, i sl. Tropske bolesti bi se lakše širile i u umjerenim klimama, koje bi tad već postale suptropske, itd... Generalno bi se poremetio klimatski sistem.
Možda bi u nekim krajevima došlo i do paradoksalnog zahlađenja, npr. u Evropi ako se zaustavi golfska struja. Uglavnom ušli bi na dosta rizičan teren.
Sve kad uzmeš, po meni ne treba paničariti, ali ne treba ni odbacivati ovu priču kao nebitnu. Po meni fosilna goriva svakako treba postepeno izbacivati, ne samo zbog klime i CO2, već i zato što prosto-naprosto zagađuju. Proizvode izduvne gasove koji su štetni i kancerogeni. Znači prelazak na obnovljive izvore nije samo stvar klime, već je i stvar zagađenja, tj. javnog zdravlja, a takođe stvar održivosti. Fosilnih goriva nema neograničeno. Zato je možda bolje da se prištede, jer nikad se ne zna da li će nekad zatrebati ponovo u slučaju neke katastrofe.
Pa rekao sam ti, ljudski faktor, emisije CO2, to je glavni uzrok i to nije sporno.
Rekao sam ti šta je sporno - da li je to štetno (ili možda čak korisno) i koliko, i šta treba uraditi po pitanju toga. I rekao sam ti na kraju šta je moje mišljenje.
To skoro svake zime najavljuju... :) Mislim vjerujem i ja da će biti jača od prošle, zato što je sad El Ninjo prošao i nastupa La Ninja. Za vrijeme La Ninje obično bude hladnije. Ali ne vjerujem da će se rušiti neki rekordi.
A što se tiče malog ledenog doba to ti jasno pokazuje razlike između prirodnih oscilacija, i zagrijavanja izazvanog ljudskim faktorom.
Na ovoj slici vidiš kako su te prirodne oscilacije spore i blage, a onda u 20. vijeku ogroman nagli porast. To je kad se krenuo masovno ložiti ugalj i nafta, fabrike, saobraćaj, itd.
U prilog tome Ristić je preneo tekstove sa internet portala u kojima se navodi da se nešto neobično dešava i sa uraganima, jer u vreme vrhunca sezone miruju, a neobično je što je i Atlanski okean miran.
To je napisano svega par dana prije velikih uragana koji su pogodili Ameriku.
oces da mi kaes da si izbacio graf sa temperaturama zadnjih 2k godina a do pre par postova si pricao kako se temp nije merila fazon do pre 100 dina, jel to?
Kada je reč o globalnom zagrevanju o kom se trenutno mnogo govori, dr Popova daje vrlo oprezne izjave.
“Nema dokaza da je globalno zagrevanje izazvano ljudskom aktivnošću. Studija koja je ispitivala deuterijum na Antarktiku pokazuje da je u poslednjih 400 hiljada godina Zemlja prošla kroz pet zagrevanja i četiri ledena doba. Ljudi su se prvi put pojavili pre oko 60 hiljada godina. Međutim, čak i da je ljudska aktivnost uticala na klimu, možemo reći da će novi minimum Sunčeve aktivnosti dati čovečanstvu drugu šansu da smanji emisiju zagađivača i pripremi se za normalan ciklus”, rekla je ona.
Da, svaka čast upecao si me. Primijetio si nedoslijednost.
Evo u čemu je fora: u oba slučaja se radi o rekonstrukciji temperatura iz prošlosti. Samo što na onom sajtu što si ti pomenuo rade preciznu rekonstrukciju temperatura u svakom mjesecu svake pojedinačne godine u jednom konkretnom gradu, što je vrlo teško izvodivo, da ne kažem nemoguće.
A ovdje rade rekonstrukciju globalne temperature u dugim vremenskim periodima - decenije i vjekovi. Ne znam ni to tačno kojim metodama rade - valjda na osnovu nekih sedimenata u jezerima, šta li. Ali uglavnom neka metoda postoji, za vrlo GRUBU procjenu, a nikako ne za detaljni pregled, tipa koja je prosječna temperatura bila u januaru 1757.
Pa kad si nedosledan, al nije ni to, onaj primer iz 1848. je realno zabelezena vrednost i temperatura se merila, ima primer i za Jagodinu i za jos po neki grad koji je imao termometar.. Do skora to je bilo najtoplije leto, a uticaja coveka na klimu nije bilo IČ i gde smo sad. Isto i za prosli vek sa ekstremima. I sad jebiga ovi tvoji sa wikipedije mere iz stene jos od Isusa, ajde nemoj jebat molim te.
Ova Popova proučava klimu na mnogo duži rok. Naravno da u zadnjih 60.000 godina uticaj ljudi na klimu je bio skoro nikakav.
Kad govorimo o globalnom zagrijavanju, ne treba se praviti lud, u fokusu je isključivo 20. i 21. vijek.
To ti je nivo statisticke greske o cemu pricas da su ljudi uticali na klimu. I to se slazem da jesu al u vidu zagadjenja i anomalija na lokalnom prostoru, betonizacija i slicno.
Moguće da su bila neka mjerenja 1848. ali generalno što je stariji datum, to je manje pouzdano. Takođe, ako ocjenjuješ ljeto na osnovu maksimalnih temperatura, tu još jedan fenomen igra ulogu, a to je global dimming, odnosno globalno zamračenje.
Naime, industrija ne ispušta samo čist CO2 već i čađ, i razne aerosole koji donekle zaklanjaju sunce. Naravno više CO2 zagrijava nego što ta čađ hladi, ali oba efekta su prisutna.
E sad, 1848. je bilo vrlo malo čađi u atmosferi. Moguće je da su zbog toga žege kad naiđu bile žešće. Jer je sunce, bez tog čađavog filtera moglo jače da prži, bolje se probijalo do Zemlje.
Međutim veći je uticaj prosječnih temperatura na klimu nego tih ekstremnih, kad neki konkretan dan "upekne zvizgan".
CO2 djeluje tako što otežava noćno hlađenje zemlje. Zemlja se hladi tako što emituje toplotne zrake (infracrvene). CO2 reflektuje dio tih infracrvenih zraka nazad na zemlju, i ta toplota ostaje zarobljena.
Isti efekat imaju i oblaci. Jesi primijetio zimi da su najjači mrazevi kad je vedra noć. Jer tad toplota lakše ode u svemir. A kad je oblačno, reflektuje se nazad na Zemlju.
Jbt izbace ti ljudi najtoplije leto iz 1848. do skoro i jos 7 takvih godina u proslom veku i ti sad kenjas kako je nepouzdano (a ljudi merili imali cime) a kao relevantno izbacis 2k godina merene temperature nesto na osnovu stena. Ok o cemu pricamo
Za ovo drugo slazem se, ali i smog isto kao i oblake rastera recimo vetar. Primjetio si vrv da kad je vetrovito nema ni oblaka a nema ni zagadjenja lol
Ne sporim ja da su tad neke pojedinačne godine bile vruće ili neka konkretna ljeta. Priča o globalnom zagrijavanju se tiče dugogodišnjih i višedecenijskih prosjeka.
Npr uzmi taj co2 efekat i zagadjenje o cemu pricas, recimo u koje doba godine taj efekat predstavlja najveci problem, bas u toku tih famoznih toplih zima jer svaki jovor trpa neku cepanicu i mokar ugalj u pecku nebil se ogrejao.
Dakle to je vise zimski nego letnji problem sto se opet kosi sa tim efektom staklene baste i uticaju tropskih dana.
Pa efekat stalkene bašte i jest to da se toplotni zraci reflektuju nazad na Zemlju iz atmosfere, isto kao u staklenoj bašti što se reflektuju od stakla. Staklo propušta vidljivu svjetlost kojom sunce direktno zagrijava Zemlju (jer se i ona na kraju pretvara u toplotu), ali blokira infracrvene zrake kojim ta toplota napušta atmosferu... Znači vraća se nazad. Takav isti efekat ima i CO2 i to dejstvo je prisutno u sva godišnja doba. Naravno lokalno će biti više izraženo u onim mjesecima kad su lokalne emisije veće. Ali pošto na lokalnu klimu utiče i globalna temperatura atmosfere, čak i kad lokalno te emisije nisu velike, klima može biti toplija jer topliji vazduh iz drugih krajeva cirkuliše, pa zagrijava donekle i taj lokalitet.
ma daj Jovo najveci emiter co2 su okeani koji su 3/4 ukupne povrsine i to je manje vise konstantna verednost.
Koliko god ljudi drkali ne mogu sjebu klimu da ga jebes na globalnom nivou, mogu lokalno i to je to, fazon 50c je na asfaltu kmeee vidi kako je vruce. Sa druge strane postoje prirodne oscilacije koje su postojale tokom i pre merenja a postojace i posle, i u tom smislu nemoguce je dokazati konkretan uticaj na promenu klime a da je ljuckih ruku nedelo.
to ne znaci da treba da nas boli kurac al generalno prica je toliko preuvelicana da se savetuje da se predje na vestacko meso jer krave prde i emituju co2, ili ta famozna elektricna vozila koja ce se pune potrosnjom fosilnih goriva
Uvijek neka godina odskoči od prosjeka, bilo pozitivno, bilo negativno. Ali ako gledaš cijeli niz, trend je i više nego jasan.
E pa griješiš tu. Evo šta za mene nije sporno:
1) Nije sporno da se to dešava. Postaje toplije.
2) Nije sporno da je ljudski faktor glavni.
Ono što jeste sporno i za mene je koliko je to štetno, ili možda čak i korisno i šta treba po pitanju toga preduzimati.
Po meni ako bi gledao na kratak rok, i ako bi posmatrao neki porast temperature koji se već desio, i kad bi se zaustavilo na ovom nivou, to možda i ne bi bilo mnogo štetno, a možda bi bilo čak i korisno. Činjenica je da više ljudi umire od hladnoće nego od vrućine. Činjenica je da globalno zagrijavanje produžava sezonu vegetacije i omogućava u pojedinim područjima bolje prinose. Činjenica je da kad nema leda u Sjevernom ledenom okeanu, lakša je plovidba što pogoduje trgovini.
Međutim u razmatranju efekata globalnog zagrijavanja ne možemo se zaustaviti samo na količini zagrijavanja koja se već desila. Bitan je trend. Ako se ovakav trend nastavi, može do kraja vijeka porasti temperatura za još 2-3 stepena.
E to bi već imalo sigurno više negativnih efekata. Neki krajevi bi postali prevrući i nenastanjivi. Proširile bi se pustinje, ali bi se proširile i zone monsuna. Imao bi mnogo češće poplave, uragane, i sl. Tropske bolesti bi se lakše širile i u umjerenim klimama, koje bi tad već postale suptropske, itd... Generalno bi se poremetio klimatski sistem.
Možda bi u nekim krajevima došlo i do paradoksalnog zahlađenja, npr. u Evropi ako se zaustavi golfska struja. Uglavnom ušli bi na dosta rizičan teren.
Sve kad uzmeš, po meni ne treba paničariti, ali ne treba ni odbacivati ovu priču kao nebitnu. Po meni fosilna goriva svakako treba postepeno izbacivati, ne samo zbog klime i CO2, već i zato što prosto-naprosto zagađuju. Proizvode izduvne gasove koji su štetni i kancerogeni. Znači prelazak na obnovljive izvore nije samo stvar klime, već je i stvar zagađenja, tj. javnog zdravlja, a takođe stvar održivosti. Fosilnih goriva nema neograničeno. Zato je možda bolje da se prištede, jer nikad se ne zna da li će nekad zatrebati ponovo u slučaju neke katastrofe.
Pa rekao sam ti, ljudski faktor, emisije CO2, to je glavni uzrok i to nije sporno.
Rekao sam ti šta je sporno - da li je to štetno (ili možda čak korisno) i koliko, i šta treba uraditi po pitanju toga. I rekao sam ti na kraju šta je moje mišljenje.
Ne znam Jovo, najvaljuju ovu zimu jacom nego ikad novo ledeno doba bukv je pred nama pajz ovo
https://www.blic.rs/vremenska-prognoza/pocinje-novo-mini-ledeno-doba-u-srbiju-stize-teska-zima-kakvu-ne-pamtimo-planeti-se/3qf9l6p
mini ledeno doba bukv
https://sh.wikipedia.org/wiki/Malo_ledeno_doba
To skoro svake zime najavljuju... :) Mislim vjerujem i ja da će biti jača od prošle, zato što je sad El Ninjo prošao i nastupa La Ninja. Za vrijeme La Ninje obično bude hladnije. Ali ne vjerujem da će se rušiti neki rekordi.
A što se tiče malog ledenog doba to ti jasno pokazuje razlike između prirodnih oscilacija, i zagrijavanja izazvanog ljudskim faktorom.
Na ovoj slici vidiš kako su te prirodne oscilacije spore i blage, a onda u 20. vijeku ogroman nagli porast. To je kad se krenuo masovno ložiti ugalj i nafta, fabrike, saobraćaj, itd.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c1/2000_Year_Temperature_Comparison.png
Iz onog teksta o najjačoj zimi:
To je napisano svega par dana prije velikih uragana koji su pogodili Ameriku.
oces da mi kaes da si izbacio graf sa temperaturama zadnjih 2k godina a do pre par postova si pricao kako se temp nije merila fazon do pre 100 dina, jel to?
vidi ovo jovo sorosevski mediji
https://6yka.com/kultura-i-zabava/novo-ledeno-doba-stize-vec-2030-godine/
“Nema dokaza da je globalno zagrevanje izazvano ljudskom aktivnošću. Studija koja je ispitivala deuterijum na Antarktiku pokazuje da je u poslednjih 400 hiljada godina Zemlja prošla kroz pet zagrevanja i četiri ledena doba. Ljudi su se prvi put pojavili pre oko 60 hiljada godina. Međutim, čak i da je ljudska aktivnost uticala na klimu, možemo reći da će novi minimum Sunčeve aktivnosti dati čovečanstvu drugu šansu da smanji emisiju zagađivača i pripremi se za normalan ciklus”, rekla je ona.
Da, svaka čast upecao si me. Primijetio si nedoslijednost.
Evo u čemu je fora: u oba slučaja se radi o rekonstrukciji temperatura iz prošlosti. Samo što na onom sajtu što si ti pomenuo rade preciznu rekonstrukciju temperatura u svakom mjesecu svake pojedinačne godine u jednom konkretnom gradu, što je vrlo teško izvodivo, da ne kažem nemoguće.
A ovdje rade rekonstrukciju globalne temperature u dugim vremenskim periodima - decenije i vjekovi. Ne znam ni to tačno kojim metodama rade - valjda na osnovu nekih sedimenata u jezerima, šta li. Ali uglavnom neka metoda postoji, za vrlo GRUBU procjenu, a nikako ne za detaljni pregled, tipa koja je prosječna temperatura bila u januaru 1757.
Pa kad si nedosledan, al nije ni to, onaj primer iz 1848. je realno zabelezena vrednost i temperatura se merila, ima primer i za Jagodinu i za jos po neki grad koji je imao termometar.. Do skora to je bilo najtoplije leto, a uticaja coveka na klimu nije bilo IČ i gde smo sad. Isto i za prosli vek sa ekstremima. I sad jebiga ovi tvoji sa wikipedije mere iz stene jos od Isusa, ajde nemoj jebat molim te.
Ova Popova proučava klimu na mnogo duži rok. Naravno da u zadnjih 60.000 godina uticaj ljudi na klimu je bio skoro nikakav.
Kad govorimo o globalnom zagrijavanju, ne treba se praviti lud, u fokusu je isključivo 20. i 21. vijek.
To ti je nivo statisticke greske o cemu pricas da su ljudi uticali na klimu. I to se slazem da jesu al u vidu zagadjenja i anomalija na lokalnom prostoru, betonizacija i slicno.
Moguće da su bila neka mjerenja 1848. ali generalno što je stariji datum, to je manje pouzdano. Takođe, ako ocjenjuješ ljeto na osnovu maksimalnih temperatura, tu još jedan fenomen igra ulogu, a to je global dimming, odnosno globalno zamračenje.
Naime, industrija ne ispušta samo čist CO2 već i čađ, i razne aerosole koji donekle zaklanjaju sunce. Naravno više CO2 zagrijava nego što ta čađ hladi, ali oba efekta su prisutna.
E sad, 1848. je bilo vrlo malo čađi u atmosferi. Moguće je da su zbog toga žege kad naiđu bile žešće. Jer je sunce, bez tog čađavog filtera moglo jače da prži, bolje se probijalo do Zemlje.
Međutim veći je uticaj prosječnih temperatura na klimu nego tih ekstremnih, kad neki konkretan dan "upekne zvizgan".
CO2 djeluje tako što otežava noćno hlađenje zemlje. Zemlja se hladi tako što emituje toplotne zrake (infracrvene). CO2 reflektuje dio tih infracrvenih zraka nazad na zemlju, i ta toplota ostaje zarobljena.
Isti efekat imaju i oblaci. Jesi primijetio zimi da su najjači mrazevi kad je vedra noć. Jer tad toplota lakše ode u svemir. A kad je oblačno, reflektuje se nazad na Zemlju.
Jbt izbace ti ljudi najtoplije leto iz 1848. do skoro i jos 7 takvih godina u proslom veku i ti sad kenjas kako je nepouzdano (a ljudi merili imali cime) a kao relevantno izbacis 2k godina merene temperature nesto na osnovu stena. Ok o cemu pricamo
Za ovo drugo slazem se, ali i smog isto kao i oblake rastera recimo vetar. Primjetio si vrv da kad je vetrovito nema ni oblaka a nema ni zagadjenja lol
Ne sporim ja da su tad neke pojedinačne godine bile vruće ili neka konkretna ljeta. Priča o globalnom zagrijavanju se tiče dugogodišnjih i višedecenijskih prosjeka.
Npr uzmi taj co2 efekat i zagadjenje o cemu pricas, recimo u koje doba godine taj efekat predstavlja najveci problem, bas u toku tih famoznih toplih zima jer svaki jovor trpa neku cepanicu i mokar ugalj u pecku nebil se ogrejao.
Dakle to je vise zimski nego letnji problem sto se opet kosi sa tim efektom staklene baste i uticaju tropskih dana.
bukv slucajno sam naleteo na taj meteologos, lepo je da se neko bavi ovim stvarima a ne c/p prenosenje infoa
https://www.meteologos.rs/meteoroloske-zablude-obmane-i-neistine_5/
Pa efekat stalkene bašte i jest to da se toplotni zraci reflektuju nazad na Zemlju iz atmosfere, isto kao u staklenoj bašti što se reflektuju od stakla. Staklo propušta vidljivu svjetlost kojom sunce direktno zagrijava Zemlju (jer se i ona na kraju pretvara u toplotu), ali blokira infracrvene zrake kojim ta toplota napušta atmosferu... Znači vraća se nazad. Takav isti efekat ima i CO2 i to dejstvo je prisutno u sva godišnja doba. Naravno lokalno će biti više izraženo u onim mjesecima kad su lokalne emisije veće. Ali pošto na lokalnu klimu utiče i globalna temperatura atmosfere, čak i kad lokalno te emisije nisu velike, klima može biti toplija jer topliji vazduh iz drugih krajeva cirkuliše, pa zagrijava donekle i taj lokalitet.
ma daj Jovo najveci emiter co2 su okeani koji su 3/4 ukupne povrsine i to je manje vise konstantna verednost.
Koliko god ljudi drkali ne mogu sjebu klimu da ga jebes na globalnom nivou, mogu lokalno i to je to, fazon 50c je na asfaltu kmeee vidi kako je vruce. Sa druge strane postoje prirodne oscilacije koje su postojale tokom i pre merenja a postojace i posle, i u tom smislu nemoguce je dokazati konkretan uticaj na promenu klime a da je ljuckih ruku nedelo.
to ne znaci da treba da nas boli kurac al generalno prica je toliko preuvelicana da se savetuje da se predje na vestacko meso jer krave prde i emituju co2, ili ta famozna elektricna vozila koja ce se pune potrosnjom fosilnih goriva