Ingliš lengvidž
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ai.doo.s
U načelu se slažem, ali pitanje je gdje se nalazi ta mjera.
Mislim da je kod mene više u pitanju, s jedne strane samokritični stav prema sopstvenim greškama, naročito ako su blatantne, jer npr. ako kažeš tomb umjesto tum, riječ zvuči sasvim drugačije i gubi se čak i mogućnost razumijevanja... (u pisanju je druga stvar)...
A s druge strane, takmičarski duh i nastojanje da se bude što bolji u nečemu, nevezano da li je to engleski ili šta drugo...
Po mom mišljenju dok god ispravljaš neke očite greške, nisi prešao mjeru... A sad ako ti već znaš ispravan izgovor riječi, ali se trudiš da to baš izgovaraš ono u fulu, kao oni... ili vježbaš komplet dikciju, itd... onda već dolaziš na teren ovog o čemu ti pričaš.
al na primjer isto tako, ko bi htio da bude profesor engleskog, ili recimo jutjuber na engleskom, po meni u tom slučaju nema uopšte te mjere, tj. treba se truditi maksimalno da to bude u fulu... jer jedino tako ukazuješ poštovanje maksimalno jeziku koji u suštini nije tvoj, i publici koja te sluša... i učenicima kojima predaješ... u suprotnom nije dovoljno profesionalno...
Naravno kod kreiranja sadržaja, ne treba više energije trošiti na jezik nego na sam sadržaj i smisao... ali ako ti je engleski indijanski, inače dobar kanal može loše proći...
Ja to nekako doživljavam na sledeći način... engleski nije moj jezik, znači tu učim njegova pravila i tome se prilagođavam...
Sasvim je druga stvar u srpskom koji je moj jezik... i tu recimo ne patim od toga da se priklonim nametnutim gramatičkim i pravopisnim rješenjima ako su meni lično nelogična i ako mi paraju uši...
Npr. ono akcentovanje sa RTS-a to lagano kuliram... ili npr. na ijekavskom znam da se pravilno kaže "nedjelja", ili "dolje" ali ja govorim nedelja i dole, jer je to moj jezik, tako sam naučio, i ne dam da mi iko nameće...
Takođe što se engleskog tiče, nekako kontam da je to globalni jezik, i što više znaš, to bolje... mada realno, izgovor igra neku značajniju ulogu jedino ako odeš tamo da živiš, ili ako snimaš neke klipove na engleskom...
Evo ja ću ti reći živeo sam u Engleskoj i ljude boli kurac kako pričaš dok god ti je gramatika i redosled reči u rečenici na mestu, tojest - dok god si u stanju da iskažeš svoje misli na onaj način na koji želiš da te ljudi razumeju ic ol gud bejbe, u daljem tekstu imam da se nadovežem na one Šmokljine besede o jeziku sa jednom rečenicom koju sam bukvalno pre pola sata poslao jednoj osobi u nekom rendom četu:
Deep
Tako je kolega Poremećeni, ovo je živ jezik mrtvog NE PRAVIM BRE. Logički zaključak toga doduše je da će negde u budućnosti doći do pojave ovakvog nekog futurespeak-a https://www.youtube.com/watch?v=KPaJ6e48U04
Tako da ako pretpostavimo da nas ovakva amalgamacija čeka, ne vidim nikakvu potrebu da se ide u ekstreme pri pokušavanju zatiranja sopstvenog naglaska pri govorenju engleskog jezika, taj jezik je ionako od samog svog nastanka bućkuriš koji se stalno menja, da odeš sad kod Alfreda Velikog i kažeš mu 'Bruh for real no cap on a stack faxx on god you totally roasted those Vikings' i nakon toga mu kažeš da ti i on govorite istim jezikom, gorke suze bi se spustile niz njegove kraljevske obraze.
Kolega Jovore lepo ste se ogradili sa ovim 'po meni', jer je to zaista vaše mišljenje sa kojim se izričito ne slažem. Složio bih se da na primer neko radi kao profesor predmeta koji se zove Dikcija i izgovor engleskog jezika, ali predmet se najčešće zove engleski jezik, a on obuhvata mnogo više stvari od pokušaja da se zvuči kao izvorni govornik, koji će, ponavljam, uvek da budu neuspešni, a ja sam stava da ako nešto ne možeš da postigneš 100% u potpunosti, uzaludno je gubiti vreme na pokušaje, makar što se tiče jezika.
Ja bi samo napravio razliku izmedju akcenta... koji je mozda pretjerivanje i overkill, i pravilnog izgovora koji je nužan.
Forsiranje akcenta je npr. kad se trudiš da svaku njihovu fonemu izgovaraš savršeno na njihov način itd. da zvučiš ko Englez ili Amer... to je nepotrebno.
Ali insistiranje na pravilnom izgovoru znači da izgovaraš foneme otprilike onako kako ti znaš i umiješ, na svoj način, ne izvještačeno, ali da to barem budu te foneme, a ne neke desete.
Npr. ako kažeš /njuˈməʊniə/ bez "P" na početku, to nije izdrkavanje sa akcentom, to je samo elementarno poznavanje ispravnog izgovora.
Nisu bez razloga oni školski rječnici engleskog sa tri kolone, gdje je jedna kolona predviđena za izgovor.
Za razliku od drugih nekih jezika, gdje se oko izgovora uopšte nema potrebe zamarati ni sekunde, npr. kod njemačkog ili italijanskog, gdje ti imaš jasna pravila kako se šta čita... engleski nije takav jezik, i nema apsolutno nikakvog način da budeš 100% siguran kako se nešto čita ako ne provjeriš u rječniku.
Zato se moramo jebat s izgovorom, a ne iz nekog hira.
Italijanski takođe znam... i u njemu mi je recimo izgovor najmanje bitna stvar. I mnogo bolje izgovaram italijanski nego engleski, a sa 10 puta manje truda.
Скромни прилог:
https://vukajlija.com/poreski-raj/725811
Poreski raj jeste pogrešan prevod - ali čistom koincidencijom, smisao tog pogrešnog prevoda prilično odgovara suštini - u tim poreskim pribežištima, zaista je kao u raju, bar kad je plaćanje poreza u pitanju.
Indijci sa juga i severa koriste engleski jezik kad pricaju medjusobno.
Ne samo to, nego i izgledaju dibidus različiti
Енглески је језик који се (да ли само стицајем околности, или нечијим систематским деловањем, не знам) наметнуо као светски, и то је тако како је, свака епоха је имала неки свој глобални језик. Као резултат тога, у енглеском се дешавају промене буквално на дневном нивоу, па још кад на то додамо да постоји мноштво "енглеских језика" чији се говорници међу собом понекад тешко разумеју, онда је илузорно покушавати да се све те новотарије испрате и похватају. Додајмо на све то утицај оних којима енглески није матерњи језик, и ето комплетне Вавилонске куле.
Учио сам енглески од малих ногу кроз цело школовање, у пракси га ретко користио (мислим на живу комуникацију), јер није било ни потребе ни пуно прилика, тако да је све то зарђало, и чисто сумњам да бих данас положио неки TOEFL или шта већ има. Једном сам нпр куртоазно питао једног Немца који ми је био директни претпостављени: „You've caught a serious cold?”. Он је погледао своју "преводилицу" (жена је штрикала немачки и енглески свака част), а онда су ме обоје погледали бело. Тек тада се она насмејала и рекла му на немачком шта сам га питао. Дакле, обојица шатро знамо енглески (довољно да се споразумемо), ту је и професионалка, па опет испадне кврц и "шта је песник хтео да каже".
Људе, по инерцији, енглески језик асоцира на Енглезе, што га мени чини додатно одвратним, јер ми је и сам по себи одвратан. Као говорник једног машински прецизног језика, у коме влада принцип "један глас - једно слово" и у коме се зна да има пет артикулисаних самогласника који се никако не могу помешати, тешко прихватам све оне "вреле кромпире у устима" и остале муљавине од којих се састоји енглески језик. Једном сам пред неким депјутијем из бритиш ембасија, његовом госпоџом и једном комшиницом, професорком енглеског (иначе, дивна бакица, али патолошки англофил, са фризуром a la краљица Елизабета) испунијо своју патријотску дужност тако што сам, усред величања свега енглеског, рекао: "What an awful language rules the world". Без неког видљивог разлога, јер ми нису учинили ништа нажао, али, једноставно, било је јаче од мене, па нека "рулају" још десет пута толико - одвратни су ми (треба ли рећи да од тада више нисам био нешто радо виђен гост у тој кући?).
pokazo si im svoga boga
https://vukajlija.com/poreski-raj/725811
Tako je i "Noble Anvil" postao "Milosrdni Andjeo", stae to, ma isti kurac bajo moj, nemoj z'ebavas
Ovo sam jednom sastavljao, bilo mi kul da vidim kako braća Anglosasi kažu:
1. Eshil - Aeschylus - UK: /ˈiːskɪləs/; US: /ˈɛskɪləs/
2. Ezop - Aesop - ˈiːsɒp
3. Aristofan - Aristophanes -ˌærɪˈstɒfəniːz
4. Aristotel - Aristotle - ˈærɪstɒtəl
5. Arhimed - Archimedes -ˌɑːrkɪˈmiːdiːz
6. Kleopatra - Cleopatra - klioʊˈpætɹə
7. Demosten - Demosthenes - dɪˈmɒs.θəniːz
8. Drakon - Draco - ˈdreɪkoʊ
9. Empedokle - Empedocles - ɛmˈpɛdəkliːz
10. Epiktet - Epictetus -ˌɛpɪkˈtiːtəs
11. Epikur - Epicurus - epɪˈkjʊəɹəs
12. Eratosten - Eratosthenes - ɛrəˈtɒsθəniːz
13. Euklid - Euclid - ˈjuːklɪd
14. Gorgija - Gorgias - ɡɔɹdʒi.əs
15. Galen - Galen - ˈɡeɪlən
16. Heraklit - Heraclitus - hɛrəˈklaɪtəs
17. Herodot - Herodotus - hɪˈrɒdətəs
18. Homer - Homer - ˈhoʊmər
19. Hipatija - Hypatia - haɪˈpeɪʃə
20. Leonida - Leonidas - liˈɒnɪdəs
21. Demokrit - Democritus - dɪˈmɒkrɪtəs
22. Diogen - Diogenes - daɪˈɒdʒɪniːz
23. Parmenid - Parmenides - pɑːrˈmɛnɪdiːz
24. Perikle - Pericles - ˈpɛrɪkliːz
25. Fidija - Phidias - ˈfɪdiəs
26. Platon - Plato - ˈpleɪtoʊ
27. Plotin - Plotinus - plɒˈtaɪnəs
28. Plutarh - Plutarch - ˈpluːtɑːrk
29. Protagora - Protagoras - proʊˈtæɡərəs
30. Pitagora - Pythagoras - pɪˈθægərəs
31. Safo - Sappho - ˈsæfoʊ
32. Sokrat - Socrates - ˈsɒkrətiːz
33. Solon - Solon - ˈsoʊlən
34. Sofokle - Sophocles - ˈsɒfəkliːz
35. Tukidid - Thucydides - θjuːˈsɪdɪdiːz
36. Zenon - Zeno - ˈziːnoʊ
Tukidid :))
Kazi svaku normalnu osobu boli kurac ili picka bez da kazes svaku normalnu osobu boli kurac ili picka
Jova: hold maj bir
Jovore slikaj nam svoj tajni arhiv
Meni svi Indijci milijardu i nesto koliko ih ima imaju mozda 3,4 izgleda LOL
Ama jok. Oni na severu isto beli ljudi izgledaju, a ima ih i crnih kao da su geto kmice.