jeste jovore, ali bez ovoga sto radi proracune arhitekta nije nista do slikar, i to ne bas neki. to je umetnost koja se pravi zajednicki na zalost, jer je delo na kraju previse kompleksno valjda.
najbolje gradjevine su one gde arhitekta zna i ovo sto radi gradjevinac. ili obrnuto, gradjevinac sa osecajem za lepo.
to je to, nema tu granica jovore
Kontam da i arhitekti uče bar neke osnove matematike i inženjerstva, neće nacrtati nešto što će da padne. Al on tu se kreće u nekim granicama izvodljivosti, osmisli projekat za koji zna da je izvodljiv, a građevinac razradi kasnije detalje.
Slažem se u svakom slučaju da je potcijenjen taj kreativni aspekt inženjerstva, matematike, programiranja itd.
Osmisliti dobar algoritam isto zahtijva i mnogo kreativnosti, ali i inteligencije, jer moraš se kretati u okvirima onog što daje rezultate, znači moraš tu kreativnost iskontrolisati.
Al opet npr. kome je prvi put palo na pamet da osmisli Windows umjesto DOS-a ili UNIX-a, to je zaista kreativni iskorak.
A recimo unaprediti neki algoritam koji već postoji, mislim to je po meni više demonstracija vještine i virtuoznosti, nego neka prava umjetnost.
Dobro si pomenuo majstorstvo i zanastvo Celte. Npr renesansno slikarstvo, sve one divne slike Vermera, Italijana...Napraviš veliku kutiju i zatvoriš se u nju, ili sedneš u mrak, staviš konveksno (konkavno) staklo pred sebe, i ono ti projektuje na platno čitav prizor ispred ' ljude, katedralu...Bilo šta. I ti crtaš i bojiš po konturama. Doduše projektuje naopačke, al nema veze slediš. Zato masa slika ima opasne greške u proporciji (čak i kod Karavadja recimo), ili su ljudi na slikama levoruki (jako često). Malo razočaravajuće, ali to je to, ugl. je sve to bilo zanatstvo, škola i jako malo kreativnosti.
e vidis jovore sad mi dade mozda misao kojom mozes nekako da delis. to sto kazes "osmisli windows" je trivijalno. kao i gomila ideja danas u inzinjerstvu, mnogo je lako da smislis ali u picku materinu tesko da napravis. to mozda nije umetnost.
recimo da je umetnost ono sto je vrlo tesko da smislis a lako da napravis? :)
znaci arhitektura onda nije. ili je na granici kao dizajn.
Brate, aj ti uradi ovo što je ona, pa onda pričaj:
Instructions.
There are 72 objects on the table that one can use on me as desired.
Performance.
I am the object.
During this period I take full responsibility.
Duration: 6 hours (8 pm – 2 am).6
Znači ovo je i jedna vrsta psihološkog eksperimenta, publika isto učestvuje u tome. Ona testira svoje granice izdržljivosti i povjerenja da je niko neće povrijediti. Publika testira svoje granice samokontrole.
O tome se onda kasnije krenu voditi diskusije i ljudi počnu da razmišljaju.
To i jest cilj umjetnosti (između ostalog) da natjera čovjeka da misli i da isprovocira neku reakciju. Ona je isprovocirala i odmah direktnu reakciju publike, a i kasnije reakciju onih koji su o tome diskutovali, itd...
Onda to što ona sjedi preko puta ljudi po čitav dan, to ti je isto određena vrsta testa izdržljivosti za nju, a za publiku, isto dosta neprijatna situacija, van zone komfora, znači doći u nečije prisustvo, naročito nekoga ko je eto kroz tako razne stvari prošao, izvodi taj performans, itd... i ono, umjetnost nije njen čin sjedenja preko puta tebe, već je umjetnost to kakve bi se kod tebe emocije pojavile dok sjediš tako preko puta nje, izložen njenom pogledu 10 minuta, a bez ikakve druge komunikacije.
Mislim da bi svako to doživio na svoj način, i svako bi upamtio dobro, imao bi jak utisak, iako ona ništa tu ne radi, ne izvodi nikakve trikove, itd...
dobra umetnost se lako kopira?
umetnost je ono sto svi misle da mogu, al niko ne ume?
sta je?
Ajd ovako, da ne ostanemo na teoretisanju samo - radim jedan crtež ovih dana, ne znam koliko ću uspeti tehnički da ga izvedem kako treba, ali će jasno pokazati suštinu itd. Pa ću ga postaviti ovde na temu kad bude gotov da ga komentarišemo i da pokušam da objasnim zašto tačno ima vrednost.
recimo da je umetnost ono sto je vrlo tesko da smislis a lako da napravis? :)
znaci arhitektura onda nije. ili je na granici kao dizajn.
Ima i toga. U IT-u ima dosta stvari koje je lako smisliti kao ideju, ali baš teško implementirati sve detalje. Razni startapi, npr. Uber, Airbnb, itd... pošli su od jednostavne ideje, ali mislim da su mnogo komplikovaniji nego što se čine.
Mada mislim da ideja o grafičkom interfejsu, i to već solidno razrađenom, u doba kad je carovala komandna linija, i nije baš tako trivijalna.
Pojedina arhitektonska ostvarenja itekako zadovoljavaju ovaj kriterijum. Zapravo, po meni su muzika i arhitektura, dvije najčistije umjetnosti.
U slikarstvu i vajarstvu obično slikaš ili modeluješ nešto što već postoji... ili inspirisan nečim što postoji. Književnost se bavi isto postojećim svijetom, likovima, itd... čak i kad je fantazija polazi od predmetne stvarnosti.
A muzika je potpuno apstraktna, praviš kombinacije tonova koje nikad nisi imao priliku čuti u prirodi. Npr. jedna simfonija je zaista kreativno remek-djelo. Mislim to je po meni među vrhuncima umjetnosti.
Isto tako arhitektura, praviš objekte, građevine, koji NE POSTOJE u prirodi. Nema mimezisa, ništa ne podražavaš, stvaraš nešto novo.
Doduše, naslanjaš se na dotadašnju arhitekturu, ali imaš i dosta slobode.
Npr. Sagrada Familija u Barseloni moraš zaista biti genije da to osmisliš. Ili recimo Taj Mahal, to je prosto nevjerovatno koliko je to savršena i skladna građevina, i to je nešto sasvim novo, nešto što nije iz prirode.
Nije Marina kriva što mi imamo prljave misli. To je samo luk. I ogledalo nas samih. :D
nije tako. da je tako onda bi svako ko sedne za klavir i krene nasumicno da lupa pravio muziku.
sta je?
Prije bih rekao da je dobra umjetnost ona koja se lako pamti. Jednom kad čuješ zaista vrhunsku stvar, ostaviće utisak na tebe na prvo slušanje, i dobrim dijelom ćeš je upamtiti. Taj Mahal jednom kad vidiš urezaće ti se u pamćenje.
I to svi misle da mogu, a niko ne ume... Ima istine. Dobra umjetnost se čini jednostavna, a to nije.
Mada ima izuzetaka, tipa Sagrada Familija, koja je sve samo ne jednostavna.
muzika ima pravila. pravila koja mozes da krsis ako zelis i umes, ali itekako ima prirodna pravila. uvek modelujes nesto sto postoji ili si inspirisan necim sto postoji ili sve ovo sto si naveo.
Bog je najveći i neprikosnoveni umetnik kako god, i stvara sve sama remek dela. Jedno od takvih okačiću i ovde, na radost brata Šmoklje. https://scontent.fbeg9-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/313042671_665092481652107_3168531043212770599_n.jpg?_nc_cat=110&ccb=1-7&_nc_sid=8bfeb9&_nc_ohc=yFzQamvb8E4AX-1u8uV&_nc_ht=scontent.fbeg9-1.fna&oh=00_AfBSLQaxsSvkt983CmkUqCMebrQEk3deYcEde4WTJ0NlLQ&oe=6367D24E
al to ti kazem, to nije umetnost, inace je potpuno nasumicna i subjektivna granica sta jeste.
sto je ok, al onda postuj i one koji nisu "umetnicki" ako rade nesto kreativno. sto se ne postuje u drustvu npr
Al nije svaka kombinacija tonova muzikalna.
Ima pravila više u smislu da ti kaže šta ne valja. Koje kombinacije zvuče ružno i kakofonično.
Isto tako ti može reći koji intervali zvuče dobro... ali to su samo smjernice na nivou, dva-tri takta.
Sve preko toga je na tebi da kombinuješ.
A mnogi kompozitori, ne prave muziku kao slagalicu, nego improvizacijom, ili im se u glavi jave duže melodije, koje onda zapišu, razrađuju itd.
Narodni muzičari, muzički neobrazovani, ne znaju možda teoriju, ali znaju oplest dobro kolo.
Kako nije Sagrada Familia umjetnost? Nemoj da pretjeruješ.
Ja lično poštujem kreativnost u svim djelatnostima, a mislim da i društvo vrednuje, barem u smislu plata. Mislim ne zarađuju džabe inženjeri i programeri toliko koliko zarađuju, i razni drugi kreativci i dizajneri.
Ali teško to može da se uvrsti u čistu umjetnost, jer kod umjetnosti je fora prije da iskažeš neko osjećanje ili poruku, ili da izazoveš emociju, ili da podstakneš na razmišljanje, isprovociraš, uspostaviš neku vrstu komunikacije sa publikom, a ne samo da riješiš neki problem.
Npr. ti ako nađeš ekstremno kreativan način da napraviš dobar mehanizam za kišobran ili hemijsku olovku, ljudi mogu reći, bravo svaka čast, stvarno vrhunsko rješenje, ali neće ih to podstaći na promišljanje neko, neće ih vjerovatno posebno inspirisati itd. Neće se ostvariti neka posebna komunikacija između stvaraoca i onog ko nosi takav kišobran.
Jedno je umetnost - dar, nadahnuće, talenat. Drugo su veština, vežba, umeće. Pravite razliku između umeća i umetnosti. Čista umetnost jeste samo emocija i tu je kraj. Realno.
Naravno da je književnost umetnost i to najkomplkesnija od svih. To je umetnost koja jedina na osnuvu same predstave o tome što kazuje izaziva katarzu kod doživljavača. To i jeste svrha umetnosti.
Konkretne umetnosti pak su ograničene, ako recimo gledaš sliku ti tu nemaš mnogo prostora za maštu od onog koji jeste. Vidiš to što vidiš i obično se kod većine ljudi tu senzacija završava.
Međutim ako posmatrate ceo svet kao umetnost onda tu spada sve i svašta. Uglavnom veština, rad, znoj, vežba i trud nisu umetnost. Žao mi je ali je tako. Iako je za dobrog umetnika rad svakako nešto što je neophodno da bi bio vrhunski. Ali sa puno rada a malo talenta teško da se može izgraditi umetnički genij.
Možda je neka zgrada savremene arhitekture odrađena s toliko truda i preciznosti da je to za knjigu rekorda, zapravo ne možda, jeste tako. Ali kada je posmatram ja ne osećam ništa. Ona meni predstavlja hladan komad materije i nekakvih staklića, odbojna mi je, nimalo fascinantna, i na kraju opet bez te emocije prazna. Doživim ne pročišćenje kad to posmatram nego zagađenje. To ne može biti umetnost nikada. To je domen veštine i fizičkog napora. Tu ničeg suštiniski LEPOG nema. Umetnost je čista rekoh, i to čista LEPOTA. I nikako ne može biti sport, građevina, ili slično. Te discipline mogu u čoveku izazvati divljenje ali čistu emociju odvojenu od ličnog doživljaja, nikad. To su veštine. Vežbe. Ja nikada nisam napisala ništa vežbajući. Nikada nisam ulepšala svoj tekst ili radila satima na njemu. Nikada. Baš NIKADA. Zato je sa mnom teško raditi jer ne želim da menjam baš ništa, onako kako sam izvorno nešto napisala ne želim da promenim gram. Mogu da ispravim pravopisne greške ili gramatičke koje se odista retko dešavaju, kad sazri inspiracija u meni ona se sama isplete prosto, naniže, moja mama voli da kaže da ja vezem poeziju. Jednostavno je vezem. Niti u tom momentu ganjam metriku, niti rimu, niti pazim na strofu niti bilo šta što iziskuje napor. Ispišem kako se misli slažu prirodnim tokom potaknute zrelom emocijom i to je sve. Apsolutno sve. I nikada neću biti dobra pesnikinja jer ne umem da merim. Niti želim. Za mene je rad na pesmi apsurd. Kao trudiš se, upinješ svim silama da napišeš pesmu... jebeš takvu poeziju.
Što se književnosti tiče - može često da siđe u banalnost, ali smatram da ipak jeste umjetnost, naročito dobra književnost. Nije lako zamisliti realno likove sa autentičnim odnosima, emocijama itd. Poezija definitivno jeste umjetnost. Proza, zavisi, možda nije svaka.
Sviranje je na granici. Interpretacijom unosiš nešto svoje, ali je sviranje svakako na mnogo nižem nivou nego komponovanje. Mada, neko može neku kompoziciju odsvirat na svoj način, da bukvalno zvuči kao novo djelo...
Što se tiče inženjerstva, tu svakao treba dosta talenta, ingenioznosti i domišljatosti, često više nego u nekim klasičnim umjetničkim granama. Ali mislim da bi se umjetnicima u pravom smislu mogli smatrati samo pojedini izumitelji. Jer umjetnost po definiciji je otvorena i ona želi nešto da iskaže, da stvori nešto novo, a ne da riješi konkretan problem.
Tako da npr. u matematici, zadavanje domišljatih zadataka je više umjetnička djelatnost nego rješavanje istih. Postavljanje teorema, više nego dokazivanje istih. Više je umjetnik arhitekta koji osmisli most, nego građevinac koji radi proračune da taj most ne padne.