Umjetnost
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Postoje Jovo u muzici vrlo jasna matematička pravila od kojih se nikada ne odstupa, fibonuči npr kojim se koristio i Tool. Zato se izmedju ostalog ide u škole, da naučiš pravila. U slikarstvu takodje - sloboda je dozvoljena, naravno, ali postoje stvari kao proporcija, perspektiva...Itd.
Da al to ti je kao i sonet. Jedno je znati šta sonet iziskuje u smislu rime, metrike, broja strofa i stihova, a drugo je znati napisati dobar sonet.
Zapravo, pravila ti kažu vrlo vrlo malo o tome kako napisati dobar sonet.
Ona ti samo daju kriterijume da li je nešto sonet ili nije. Moraš tu formu da zadovoljiš, ostalo je sve na tebi.
Tako i u muzici. Pravila važe, ali ona su 2% posla, onih 98% je na tebi.
Jovore jedna od “najpravilnijih” vrsta umetnosti je muzika jer nista ne moze da bije po nervima ko losa muzika.
Jedino sto imas mnogo varijanti, melodiju, ritam, glasnost, liriks na kraju i tu toliko pravila ima da izgleda ko da se nasumicno desava.
Moras da izrazis emociju u tacnim pravilima. Nije lako
Ali šta je ponta tog insistiranja na pravilima? Hoćete da kažete da zato što postoje pravila onda muzika nije umjetnost?
Sve i ako imaš pravila, ti možeš po tim pravilima napraviti milijarde različitih kombinacija, a nije svaka dobra. Da bi napravio nešto dobro, moraš imati smisla. I u suštini stvaraš nešto skroz novo. Jer pravila u sebi ne sadrže krajnji rezultat.
A osim toga, poznato je da postoje muzički neobrazovani ljudi kojima niko eksplicitno nije objašnjavao pravila, pa su opet napravili čuda u muzici. Čak većina rok muzičara spadaju u tu kategoriju. Niko Hendriksa nije učio muzičku teoriju. On je bio lik fanatik za gitaru koji je drndo po istoj 12 sati dnevno, a uz to imao talenta. Na kraju je razvio takav stil kome niko nije mogao primirisati.
Ovo sto kazes mi u rangu onog da ajnstajn nije znao matematiku :)
Pravila se uce i u skoli i van, al ako nisu u skoli ne znaci da ne postoje.
Jbg. i meni je to čudno, ali sam pročitao da je tako. Moguće da je učio hvatove, neku rudimentarnu tehniku i teoriju, ali većinu stvari je kapirao po sluhu.
I zaista mnogo rok muzičara ne zna note, ne zna da svira po notama, ne zna da zapiše notno svoje pjesme itd.
Ali znaju da skinu po sluhu tuđe pjesme, znaju da improvizuju, znaju da odsviraju nešto novo, imaju osjećaj... Pravila su tu, ali su više stvar osjećaja, nego egzaktne nauke. Neće svirati ono što ne zvuči dobro.
Uostalom da je sve do pravila, onda bi svako ko nauči muzičku teoriju mogao biti dobar kompozitor. A ne može. Moraš imati neki čip u mozgu koji improvizuje, stvara nove melodije, ima osjećaj, itd.
Kazi mi da nikad nisi svirao neki instrument bez da mi kazes da nisi :)
Brate stvarno ne kontam koja ti je poenta?
Svirucko sam nešto malo na gitari, ali nisam muzičar, niti sam kad bio.
Al nisam ja poenta priče.
Evo ja kažem tebi, uzmi nauči svu teoriju na svijetu, doktoriraj na njoj, pa onda uzmi napiši neku novu simfoniju.
Vjerovatno ćeš uspijeti, ali će rezultat biti bezveze ako nemaš nekog talenta i smisla.
Osim toga, sav napredak u muzici je bio na osnovu kršenja pravila. Da su se svi držali samo pravila muzika bi stalno zvučala isto.
Ne mogu da naucim jer ne umem dovoljno dobro da prenesem svoja osecanja unutar pravilnosti koju trazi muzika pa zvuci sranje
Čovjek može smisliti nove melodije i bez da ikad išta uči. Možeš zviždukat dok šetaš, pa ubosti neku novu melodiju. Koja možda uopšte nije za baciti. Da znaš to zapisati, pa na to nadograditi još neku instrumentalnu pratnju, malo razraditi teme, i eto ti solidne kompozicije.
Ali osnovna ideja, to je produkt ljudskog uma, slobodne kreativnosti, a nije rješavanje nekog zadatka na osnovu pravila.
Ti i kad zvuždućeš, slobodno improvizujući, držiš se nesvjesno nekih pravila ako imaš sluha... ali ti ta pravila ne daju konačno rješenje, tj. ne mogu ti pravila dati na tacni gotovu melodiju. Ona ti kažu samo šta s čim ide, a šta ne ide.
Imaš Jovo opseg u kom možeš da deluješ i kreativno se izražavaš, ali neke stvari ne smeš da prekoračuješ nipošto - kako u muzici, tako i u svemu drugom. Jer štrči, a sve što štrči uho i oko odmah detektuju i smeta, kvari celinu jako i...Ne može i tačka. Nije da ljudi nisu probali, jednostavno, neke granice ne možeš da pomeraš. Uzmi metal recimo koji je vrv najkrš muzika koja postoji (uglavnom), i naći ćeš pregršt pravila na kojima se zasniva.
Stavise ovi skolovani mnogo vise prave muziku koja krsi pravila i kompleksna je ker ne umeju da prenesu emociju jednostavno
Okej to, imaju pravila, ja to kontam. Al samo kažem da ti ona ne daju rješenje. Ona samo postavljaju kriterijume, ograničenja, itd. da li određena stvar može proći ili ne. U okviru toga ti što stvoriš, to je potpuno nova stvar.
Ne sadrže pravila u sebi algoritam kako da napraviš nešto novo, kog se ti možeš pridržavati i da ispadne uvijek dobro.
Npr. zna se koja su pravila epskih pjesama... imaš epski deseterac, imaš neke ustaljene izraze, početke, završetke, itd. ali to što ti to naučiš, neće te učiniti dobrim epskim pjesnikom. I ostavlja ti bukvalno neograničene mogućnosti kakve pjesme možeš da ispjevaš, a da opet zadovolje kriterijum.
Ok al to sto kazes nije ovo:
Jer sva muzika je bazirana na oponasanju prirode. Sto ljudske sto neljudske
Postoje vrlo jasna pravila sta zvuci strasno, sta srecno, lepo, ruzno, tuzno, srecno i cela paleta osecanja.
To je starije od govora i samih ljudi.
I znamo koja su pravila. Nisu nesto apstraktno i nedodirljivo
Inace objasni sto kad sam sinu svirao lagrimu na gitari on samo gleda pa se rasplace. Nije umeo ni da prica ni da razume sta se dogadja.
Pravila postoje.
Pazi, sve da ti teorija kaže o nekim osnovnim intervalima, parovima tonova, akordima, itd... ostaje činjenica da u prirodi prosto NE POSTOJI ni blizu nešto poput zvuka simfonijskog orkestra, a tek što ne postoji recimo nešto poput, savršeno skladno ukomponovanih dionica za različite intrumente, koji zajedno čine smislenu cjelinu, koja takođe u prirodi ne postoji. Jer niko tako ne pjevuši, niti ptice tako cvrkuću, niti si igdje imao priliku čuti takve zvukove.
Mislim, mogao si čuti neke simfonije koje su postojale od ranije, ali i one same su umjetnička djela, a ne podražavaju prirodu.
Ako taj uzročno posledični niz podražavanja baš produžiš u duboku prošlost, dolaziš opet do trenutka kad je pećinski čovjek napravio neku sviralu, koja mu je opet omogućila da pravi dotad nečuvene zvuke koje nije imao prilike čuti u prirodi.
I ako je u tome bilo nekog podražavanja možda ptica što cvrkuću, ili čega već, nebitno, simfonija se od toga toliko udaljila, da nema smisla uopšte dovoditi je u vezu sa bilo kakvim podražavanjem.
Mislim da se radi o stvaranju novog djela, možda kombinovanjem manjih elemenata, koji su poznati od ranije, kao što su akordi, intervali, itd. ali nova cjelina koju stvaraš je mnogo više od tih elemenata koje dobijaš iz nekih pravila. Zapravo ti elementi su ti bukvalno kao slova.
To ti je isto kao kad bi rekao, šta Dostojevski, nije to ništa, on samo kombinuje slova i riječi po pravilima gramatike. Ali čovječe, koliko tu ima nebrojenih mogućnosti? Znamo i mi gramatiku, ali nismo Dostojevski.
Znaci jovore reko si jedno a sad pricas o sasvim desetom i samo se upetljavas. I cini mi se da me ni mrc ne razumes sta ti kazem