Koji video gledate?
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Ja nikad nisam zauzimao dijametralno suprotne stavove, zapravo sam sve vrijeme imao odmjeren stav, to što ti nazivaš pomirljivom toplom vodom. To je pežorativan izraz, za stav koji je u stvari jedini koliko-toliko utemeljen i održiv. Druga je stvar što taj stav kad se suoči sa jednim ekstremom može da liči na njegovu suprotnost, iako ustvari nije.
Znači umjereni stavovi u poređenju sa ekstremom A, liče na ekstrem B, a u poređenju sa ekstremom B, liče na ekstrem A. Vi furate te ekstreme, a ja sve vrijeme guram neku umjerenu priču, koja se samo prividno čini ekstremna kad se uporedi sa nekim ekstremima.
jao jovo nemoj molim te, postajes desnicar kad ti pliduu ne da trg u sarajevu a vamo kad plidua nema pricas kako je bio genocid. De to ima
A to što ti zoveš regresijom u toplu vodu, nije to nikakva regresije, već je progresija. Ako negdje i zauzmem neki ekstremniji stav i neko mi pokaže da je iz nekog razloga neodrživ, mogu ga malo korigovati, to je znak skromnosti u diskusiji, i odsustva tvrdoglavosti. Kao što imaš kod Hegela, teza, antiteza, sinteza. Primjer:
Teza: pravili smo sranja i treba to priznat
Antiteza: šta koji kurac priznat, a oni koji su pravili 10 puta gora i još prave ne priznaju ništa i imaju super ugled u svijetu
Sinteza: Jest jebi ga, kad plivaš okružen piranama, moraš i ti biti kreten do neke mjere, i ne treba žurit sa priznanjima iz čisto pragmatičnih razloga, al makar zbog sebe treba biti svjestan tih sranja koja smo pravili, i koja nismo trebali, i koja se ne smiju ponoviti
Znači teza je princip morala, antiteza je princip borbe za opstanak u surovom svijetu gdje te boli kurac za neka moralna načela, jer i druge boli kurac, sinteza je odluka da se zvanično primjeni taj pragmatični princip, ali da bude jasno da je to samo zbog neke realne ugroženosti, a da u suštini budemo svjesni svojih sranja.
Ово последње Јоворово је ок.
Али ово је прелол
Немаш. Ово је принцип који је додао Јохан Готлиб Фихте. То би, Јоворе мој, знао да си заиста читао писце на које се позиваш
Joj Care častim te bezglutenskim pivom za ovo čim se sretnemo.
Dobro, kod Fihtea. Dobro da imamo doktore za sve da nas isprave. Mene su u školi učili da je to Hegelova dijalektika, očito pogrešno. Nije ni važno ko je autor, iznio sam primjer toga.
A da li si ti to znao, ili ti je Gugl omogućio da me potkačiš, to nikad nećemo otkriti.
This dialectic is sometimes presented in a threefold manner, as first stated by Heinrich Moritz Chalybäus, as comprising three dialectical stages of development: a thesis, giving rise to its reaction; an antithesis, which contradicts or negates the thesis; and the tension between the two being resolved by means of a synthesis.2526 Although, Hegel opposed these terms.27
By contrast, the terms abstract, negative, and concrete suggest a flaw or an incompleteness in any initial thesis. For Hegel, the concrete must always pass through the phase of the negative, that is, mediation. This is the essence of what is popularly called Hegelian dialectics.28
To describe the activity of overcoming the negative, Hegel often used the term Aufhebung, variously translated into English as "sublation" or "overcoming", to conceive of the working of the dialectic. Roughly, the term indicates preserving the true portion of an idea, thing, society, and so forth, while moving beyond its limitations. What is sublated, on the one hand, is overcome, but, on the other hand, is preserved and maintained.29
As in the Socratic dialectic, Hegel claimed to proceed by making implicit contradictions explicit: each stage of the process is the product of contradictions inherent or implicit in the preceding stage. On his view, the purpose of dialectics is "to study things in their own being and movement and thus to demonstrate the finitude of the partial categories of understanding".30
For Hegel, even history can be reconstructed as a unified dialectic, the major stages of which chart a progression from self-alienation as servitude to self-unification and realization as the rational constitutional state of free and equal citizens.
Možda nije ni Fihte već taj lik Heinrich Moritz Chalybäus. Fihte je to samo nastavio / podržao, a ovah Chalybäus je to originalno smislio.
Ne ustvari Fihte je to prvi postavio, a ovaj Chalybäus je naknadno Hegelovu dijalektiku protumačio u tom svjetlu.
U suštini Chalybäus je razlog što su me pogrešno učili u školi.
Осећаш ли се мало тужно када овако покушаш да направиш контранапад неког па онда мораш да се сам исправљаш кад схватиш да си забио аутогол?
Zašto bi? Ja nisam tvrdio da sam čitao te pisce, samo sam protumačio situaciju koja se dešava na sajtu kroz tu prizmu dijalektike, za koju u suštini nije ni bitno ko je autor. To se u školi najčešće povezuje sa Hegelom iz nekih njihovih razloga, iako je zaista autor Fihte. A ti si nastupio ne u fazonu da kažeš da je moja primjena dijalektike pogrešna i da ona ne prikazuje tačno situaciju koja se desila u diskusiji, nego si nastupio kao "pametnica"... nije Hegel, nego Fihte. Vrlo važno što je Fihte, i dalje sama postavka i primjena na onaj primjer i dalje važi.
Mislim nije loše nekoga ispraviti u grešci, ali kad to radiš na tako antagonistički način i fokusiraš se na neku grešku koja u suštini nije bitna za priču, a ignorišeš sam primjer koji sam naveo, onda je jasno da ti je jedini motiv bio da ispadneš pametan i da prosipaš svoje znanje i da pokažeš koliko sam ja šupalj.
Опет скрећеш тему нерелавантним зидом текста. Бедно.
Po čemu je nerelavantan? Ti misliš da je vrlina praviti se pametan? Jest kurac! Nisi se bavio problemom dijalektike, nego me ispravljaš jer sam naveo pogrešnog autora. E to je i jadno i bijedno.
Јовор кад схвати да је сјебао најбазичнију чињеницу у свом тексту и онда написао шест зидова текста само да би он сам схватио да се опет сјебао и да ће сада морати да напише још шест зидова текста:
https://files.catbox.moe/thll75.png
Ko je autor, to nije najbazičnija činjenica, nego to u čemu se sam princip sastoji. A za moju grešku mogu zahvaliti našem obrazovnom sistemu koji taj princip dovodi u vezu sa Hegelom.
Све ћеш бацити под воз, и РС и Босну, само да не признаш да си испао глуп када си покушао бити паметан. Такав је живот ДБосанаца
Ispo neupućen, a nikako ne glup. Za primjenu principa iz filozofije nije neophodno znati ko su autori.
Наравно да ниси тачно применио. Синтеза превазилази и трансформише обе претходне позиције, а дијалектички процес води ка прогресу у разумевању, не компромису. У твом примеру синтеза оставља простор за прагматизам (званични став) и моралну свест (лични став), али не показује јасну трансцеденцију, тј. прогрес. Твоје писаније је ближе прагматичној дилеми него правој хегелијанској синтези.
Али да би ти могао дискутовати о томе, морао би прво познавати ове концепте, прочитати литературу, па би онда и знао ко је шта писао.