Meni se nasuprot tome čini da je Borhes telenovela u poreðenju sa Pavićevim rečnikom, doduše da bi se isti cenio potrebna je jedna kritična masa ne samo poznavanja nego i loženja na istoriju. A takoðe ne treba smetnuti s uma da su različiti pravci da bi to bilo malo babe i žabe porediti. Nemaju južnoamerikanci taj kulturološki temelj da bi se uverljivo bavili postmodernom na primer, kao Pavić
Sviða mi se kako je Bolja izmeðu velikih dela i lektira simpatično ušuškao naslove u rangu “protokoli sionskih mudraca” lol
to sam ja ja radim to, razumem melka on nije u tom fazonu
hajde ti blago meni pogledaj izvore na kraju djukove knjige i nadji mi jedan jedini da ne potvrdjuje apsolutno sve sto je u toj knjizi receno
ma nista braco eto svi veliki ljudi istorije su se zajebali samo jedan nejebac zna kako stvari stoje
ma sta zna jedan dostojevski ma pusti
a sto se tih protokola tice to jeste falsifikat i nijednog momenta nisam rekao da nije
Какво комотно самодисквалификовање у првој ставци лол
Borhes je preinstitucija, jako mnogo uradio za svetsku književnost. Jeste da mu nisu dodelili nobela no on je svejedno veći od tih tričarija. Huan Ruflo takođe, Felisberto Ernandes, Oneti...Jako mnogo uticali na bum koji je došao odande i koji je posle uticao na Evropljane itd. Drugi neki su pisali veća i poznatija dela, ali ovi su za izraz, jezik, sintaksu, maštu, slobodu...Uradili nemerljivo mnogo.
Care doprinesi naslovima nekim, trebamo te.
care jebo bi te
Nikad nisam voleo modernu književnost, uvek su mi mnogo bliži bili klasici i njih sam iščitao gomilu.
Jedina moderno napisana knjiga koja me je "uzdrmala" bila je - Hazarski rečnik, iako nisam bio upućen u tu istorijsku epohu. Jednostavno, Pavić me je uvukao u svoj svet imaginacije.
Tako da je to sve stvar ličnog doživljaja - nekog skenja, nekog oduševi.
Interesantno da su mi ostale Pavićeve knjige bile samo solidne, a neke nisam ni mogao da pročitam do kraja (Šešir od riblje kože, npr.).
Top-lista pisaca i knjiga, bez mnogo razmišljanja:
Ruski i francuski klasici (Tolstoj, Dostojevski, Gogolj, Čehov, Igo, Flober, Mopasan...)
Andrić (kompletna proza)
Majstor i Margarita
Dorijan Grej
Stranac
Čekajući Godoa
Sto godina samoće...
Sve u svemu - uglavnom provereni klasici + pomenuti rečnik
Jesi li s rečnikom pod pazuhom izašao u podne prve srede u mesecu pred poslastičarnicu na glavnom trgu svoje varoši? :D
Ne, Jovo.
A dobro, bilo je kod njega tih sitnih marketinških smicalica, poput muškog i ženskog primerka... Ali su mi stil i kompozicija Hazarskog rečnika baš legli, iako se to nisam nado jer, kao što rekoh, nikad nešto nisam mirisao moderne trendove.
svima legli hazari osim coveku sa kicicom koji pise valda
pametnom dosta
Ma okej, to onako pitam, interesantna mi fora. To sam slučajno naletio na taj dio kad sam prelistavao tu knjigu, inače je nisam pročitao.
Pokušaj da je pročitaš dok si još mlad. Ako te krene, pročitaj do kraja. Ako ne, bar si pokušao.
a cita li se najveci masonsko iluminatsko pisac umberto eko sto se kao sprda sa templarima da mi to shvatimo sve neozbiljno a ono u stvari plot twist sve istina
trajfo je
Od Umberta Eka ništa nisam uspeo da pročitam do kraja (Praško groblje doduše nisam ni počeo), Ime ruže sam kretao nekoliko puta i na 35. strani bude fakdišit, ne mogu.
Od klasika takođe Grof Monte Kristo, Idiot, Zapisi iz mrtvog doma...Tihi Don mi je bio prenaporan, Flober negde takođe suvoparan, Tolstoja oklevam da se dohvatim jer mu je opus preobiman. Zola i Drajzer takođe, jednostavno, preobimna su dela i nisu baš tako zanimljiva.
E da
- Niko i ništa u Parizu i Londonu i
- Put za Vigan
od Orvela su fenomenalne. Žid je takođe sjajan, ne razumem kako neko može nakon njega da se sa tako idiotskom usiljenošću divi Sartru i Kamiju.
Kafka vredi jako mnogo takođe, Zamak možda čak i više nego Proces. Tvrđava od Selimovića je takođe bravurozna, ali uvek u senci Derviša.
Ista priča, a jedno vrijeme se Ime ruže preporučivalo na svim člancima, kao da su leba jeli od te preporuke, tad sam nekad i odlucio da je procitam i nisam uspio, ne drži me
Putovanje nakraj noći krenuo da čitam i batalio, ne sećam se zbog čega tačno. Nahvaljena je svakako.
Sa Hazarskim rečnikom mi bila zanimljiva stvar, krenuo da čitam i skenjao se bio, u fazonu - ŠKK ovo je baš jadna kopija Borhesa, al ajd nastavim kao, mislim izaće to na nešto, međutim nisam imao želudac. I pita me žena koja mi je predložila jel valja, ja reko - ovo je golo govno, kud sam i kretao da čitam. I kaže žena u poverenju - stvarno? I meni je krš, ali čim pomenem napadnu me ljudi odmah, i onda se suzdržavam...LOL. Hodorovski je sličan, jahanje po latinoameričkom bumu i usiljeno preterivanje u svemu, kako bi se postigao nekakav zapanjujući efekat.