Ne, ne može. To može samo Vlada da učini, ali u tom slučaju i ona pada.
Monarh je DUŽAN da pobedničkoj strani na izborima ponudi mesto mandatara, ovaj onda sastavlja listu ministara i nudi je Donjem domu koji je najčešće prihvata (ali ne mora).
Ček, ček, šta onda znači dissolving Parliament?
A za ovo drugo, nisam nikaki pravnik ili tako nešto, ali valjda monarh ne može da bude dužan da nešto radi u smislu u kome je dužan običan građanin. Monarh se, po zakonu, ne može strpati u zatvor, smeniti, niti prinuditi na abdikaciju. Za njega važi zakon, ali je nemoguće sankcionisati njegove povrede zakona.
E sad, sve je to samo teorijski, u praksi nema šanse da britanska kraljica preuzme vlast jer bi takav pokušaj izazvao neku mnogo zajebanu krizu. :)
Citiram:
''...U Ujedinjenom Kraljevstvu ona postavlja premijera u skladu s ustavnim tradicijama. U Komonveltskim kraljevstvima van Ujedinjenog Kraljevstva ovo pravo vrše njeni predstavnici. Kraljica odlučuje i o tome po kojoj osnovi će nekoga pozvati da sastavi vladu, odnosno da li treba da se sastavi vlada koja je sposobna da opstane u Donjem domu (što je uobičajeni zahtev) ili koja raspolaže većinom u Donjem domu (tj. zahtev da se formira koalcija ukoliko nijedna pojedinačna stranka nema većinu). Ovaj zahtev poslednji je put bio postavljen 1940. godine, kada je Kralj George VI zatražio od Winstona Churchilla da sastavi vladu koja će raspolagati većinom u parlamentu. To je zahtevalo da se formira koalicija stranaka u parlamentu. Taj zahtev se obično postavlja samo u vanrednim situacijama ili tokom rata, i postavljen je samo tri puta tokom 20. veka: sa Andrewom Bonarom Lawom i Davidom Lloydom Georgeom 1916. godine (Bonar Law je zahtev odbio i savetovao Kralju Georgeu V da formiranje vlade poveri Lloydu Georgeu) i sa Churchillom 1940. godine. Do danas Kraljica Elizabeta nije postavila takav zahtev svojim premijerima. Sve što su njeni premijeri morali da ispune bio je niži zahtev da vlada opstane u Donjem domu. Kraljica takođe formalno postavlja sve ostale ministre u vladi. Svi poslovi vlade zvanično se vrše "u ime Njenog Veličanstva" ili "u službi Njenog Veličanstva" (On Her Majesty's Service).''
Ponavljam nepismenima! Ona ima (ogromna) ovlašćenja, ali ih ne koristi (javno)!!!
Inače, svim zemljama u kojima je šef države, Kraljica ili njen predstavnik (obično Generalni guverner), prema ustavnoj tradiciji poseduje neka "rezervna ovlašćenja". To su obično ovlašćenja da:
postavi i smeni premijera,
raspusti parlament,
odbije zahtev vlade za raspuštanjem parlamenta,
odbije ili odloži davanje pristanka na predloge zakona ("Royal Assent"),
upotrebi kraljevske prerogative.
King rules, but does not govern! Osnovni postulat engleskog parlamentarizma. Kao sto rekoh monarh je paradna figura a njegova ovlascenja su svedena na minimum. Ovo da on postavlja premijera je ustavni obicaj. (engleska nema pisani kodifikovani ustav) Kod nas predsednik Srbije bira mandatara za sastav vlade. Da li predsednik Srbije postavlja premijera? Ne.
Da li ti razumeš mene!?
Ček da probam ćirilicom:
Енглески монарх има огромна овлашћења, али их не користи!
king can not act alone.
Mensečini da ti imaš problema sa razlikovanjem apsolutne monarhije od parlamentarne.
Izvoli... argumentovano me ospori!
Pa...
Neograničene ili apsolutne monarhije imaju na čelu monarha koji ima neograničenu vlast. A takve monarhije(ako je verovati istoriji) su dominirale sve do 20-og veka.
Dalje, "Ostrvljani" imaju jednu vrstu pravnih pravila, tzv. "konvencije" iz kojih se zapravo može videti kakvu to ulogu ima Kraljica u njihovom društvu.
1.Kraljica daje saglasnost na zakone ali nema pravo veta.
2.Kraljica mora imenovati predsednika vlade iz redova pobedničke partije na izborima.
3.Kraljica drži prestonu besedu na prvom zasedanju Parlamenta.
4.Kraljica ne prisustvuje sednicama Vlade.
itd...
Dalje, postoje tri funkcije državne vlasti.
Legislativa-Parlament
Egzekutiva-Vlada
dok sudsku funkciju vrše, logično, sudovi.
Kao što možeš i sam primetiti, Kraljice tu nema nabrojane.
Da stvari stoje onako kako si ih ti posložio, ne bi bilo ni Parlamenta, ni Vlade.
Sve te funkcije bi bile objedinjene u njenoj ličnosti.
Malo sam se izgubio u ovom silnom tekstu tako da vas molim da mi ukažete na (pravopisne) greške, ako ih ima.
I što se tiče Komonvelta, zadnji zvaničan skup "Komonveltaša" je bio 1971. Utvrđeno je tada da je Komonvelt nacija dobrovoljno udruženje nezavisnih suverenih država odgovornih svaka za sebe i svoju politiku, bla-bla-bla, truć-truć-truć.
Takođe su utvrdili da je kraljica počasni šef Komonvelta. Ej, počasni!
Danas, Komonvelt je samo tradicionalna i istorijska institucija.
E sad, ja nisam uzeo u obzir da oni nas svo ovo vreme obmanjuju i da Elizabeta II ustvari povlači sve konce...iz senke svoga trona.
Jebote, pa to bi baš bilo smešno. Zamislite, pravi šef države je neko na koga niko ne bi posumnjao...Monarh!?!
''1.Kraljica daje saglasnost na zakone ali nema pravo veta.''
Royal Assent: Kraljica po zakonu može dati ili uskratiti Kraljevski pristanak (Royal Assent) na predloge zakona.
''2.Kraljica mora imenovati predsednika vlade iz redova pobedničke partije na izborima.''
To je običaj, ali ne i obaveza! Kralj Džorž VI zatražio je od Čerčila da sastavi vladu, iako njegova stranka nije pobedila.
''3.Kraljica drži prestonu besedu na prvom zasedanju Parlamenta.''
Isto tako, može i da raspusti parlament, ili pak da odbije zahtev vlade za raspuštanje parlamenta.
''4.Kraljica ne prisustvuje sednicama Vlade.''
Niko to njoj ne brani! Možda je mrzi, ali zato jednom nedeljno Kraljica prima u audijenciju britanskog premijera, a redovno i druge članove vlade.
E vidiš, u tom grmu leži zec, i to je ono što ti ne razumeš.
Osnovu ustavnih konvencija čine tradicija, običaji i praksa, pa čak i navike. Ta pravila nisu nigde zapisana ali ih se opet svi pridržavaju.
Pa oni uopšte nemaju kodifikovan ustav. To je masa akata razasuta posvuda.
Pa običaji su jedni od izvora ustavnog prava u Velikoj Britaniji. To znači da ima sasvim malo ili nimalo odstupanja od njih.
Džabe se trudiš, pre bi zidu objasnio.
ahahahaha, gamby :)
Samim tim što je poželjno, a ne obavezno, od toga se može odstupiti.
I odstupilo se! Tokom dvadesetog veka, monarh je tri puta intervenisao, i mandat davao osobi za koju je mislio da je podobna za to!
1916 David Lloyd George
1940 Winston Churchill
1974 Harold Wilson
U čemu je problem da prihvatiš da kralj(ica) ima velika ovlašćenja, ali ih ne koristi. Imam primere gde su se ta ovlašćenja primenjivala, što će reći da postoje, da su tu. Ne pričam napamet, niti nešto što je neprovereno. A i dalje insistiram na tome da mi konkretno ukažete na to što nije tačno!
Molim lepo, primeri su tu, mogu da iščaprkam neke linkove za to ako baš 'oćete, sve što kažem je potkrepljeno, i na osnovu toga, opet pitam, gde sam nešto slagao ili neargumentovao?
Tvoj stav i stav mog profesora Ustavnog prava se u mnogočemu razilaze. Ja sad ne znam ko je u pravu. Još ako i ti imaš doktorat, e onda se nalazimo u pat poziciji.
Petrov? :)
Podsećam da ja nemam stavove, ja samo iznosim neke činjenice, kojima osporavam stavove drugih!
Zašto izvrćeš moje reči? Je l' to tvoje poimanje argumentovane rasprave?
Inače, navedi mi jedan primer ozbiljnog naučnog rada zasnovanog na tim činjenicama koje ti serviraš i ja ti se predajem na milost ili nemilost. Eto. Toliko.
Jok. Kuzmanović.
Eeeh da je samo to...
Royal Assent (pristanak na, ili odbijanje bilo kog predloga zakona)
(ne)Postavljanje ne samo premijera, već i (ne)odobravanje ministara!
objavljivanje rata i sklapanje mira
ona donosi odluke da li će se priznati neka strana država
podzakonski akti se donose samo ako ih ona odobri na Privatnom savetu
ima pristup svim državnim i vojnim dokumentima, čak i onim top secret
kao vrhovni guverner anglikanske crkve smenuje i postavlja biskupe i nadbiskupe
vrhovni je zapovednik svih oružanih snaga, ne samo Britanije, već i komonvelta
može da presuđuje, deli pomilovanja i unapređenja u aristokrate.
...
A o njenim ''rezervnim ovlašćenjim'' bolje da ne počinjem! Ovo je inače samo mali deo...