Za i protiv kralja
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Da osvežim temu:
A po čemu se drug Tito razlikovao od prosečnog monarha?
Зато што је био апсолутни монарх.
Hm... kao i svaki dobar monarh...
...
Zato što nije bio monarh, možda? :)
А да није биЈо монах онда?
Ja sam za kralja iz brojnih razloga, ali istaći ću jedan:
- U slučaju nasleđivanja krune, prost zakon verovatnoće govori da će bar po koji kralj da bude dobar, pošten, sposoban i odgovoran čovek,
- u slučaju izbora predsednika, takva mogućnost jednostavno ne postoji. Dobar i pošten čovek ne može nikada da pobedi na izborima, jer će ga uvek oni drugi izmajmunisati.
- preci srpskog kralja su u ključnom trenutku za opstanak Srba kao nacije (1941) i u biološkom i u etno-političkom smislu digli srpsku lovu i zbrisali u London ostavivši Švabe da prazne mašinke. S razlogom im je bio zabranjen povratak u zemlju i šteta što još nije na snazi jer su manipulantske barabe!
Toliko.
Једна ласта не чини пролеће.
@en_dotter
iver ne pada daleko od klade.
Какав отац, такав син. Друга "династија" и све је ок.
Kralj znači kapitalizam, konzervatizam i sve ono mračno tradicionalistički... ma kak'i, bre... vive le revolution! :)
@en_dotter
Dinastije nisu od šperploče nego od krvi i mesa. Gen za izdaju se prenosi s koljena na koljeno.
Monarhija je nazadan oblik vladavine. Inace monarhija znaci vladavina jednog. Izvorno tako je i bilo. Prosli su vekovi tlacenja ljudi pod ovakvom vlasti da bi tek od 1789. ljudi shvatili da je monarhija neodrziva. Zemlje koje su danas monarhije, pre svega mislim na zapadnoevropske, su imale istoriju protkanu borbom za smanjivanjem ovlascenja monarha. Najlepsi primer je Engleska. Tako je danas u zapadnoevropskim monarhijama monarh paradna figura. Srbija ima svoju specificnu proslost i smatram da je republika sa nekoliko autonomnih pokrajina koje bi izrazile razlike koje realno postoje bila najpogodniji uredjenje. Unitarizam sa jednom pokrajinom je kotlic koji nema otvor za paru. Uredjenje kakvo recimo ima Spanija bi bilo pogodno i za Srbiju. Spanija je zemlja koja je cela izdeljena na autonomne pokrajine, kao i Italija. Ovakve zemlje jos zovu i regionalne zemlje.
И дође револуција и почеше да се смењују и Курта и Мурта,а ми да ,,напредујемо''... Ајд не свирај,молим те.
Ajde boga vam... pa znate li samo kolika su ovlašćenja monarha tih takozvanijeh, država jevropskih!?
Eto, baš ta engleska kraljica, ima skoro apsolutnu vlast... drugo je to što je ona ne koristi!
Medikus lupio i ostao živ :)
Britanija je parlamentarna država, parlament ima svu vlast. Kraljica je samo figura.
Енглеска краљица нема никакву власт.
Ima samo neku savjetodavnu funkciju. Premijer se konsultuje sa njom čisto formalnosti i simbolike radi.
Ja mislim da je Medikus donekle u pravu. Engleski monarh predlaže parlamentu predsednika vlade. Parlament ne može da izabere premijera bez saglasnosti kralja. A kralj može i da raspusti parlament. Sad, to što je običaj da kralj već dvesta godina predlaže za premijera vođu najjače stranke u parlamentu je druga stvar. Kralj ne bi mogao da preuzme svu vlast, ali bi mogao da parališe institucije kad bi hteo.
Evo šta Vikipedija kaže:
As a constitutional monarch, the Queen is limited to non-partisan functions such as bestowing honours, dissolving Parliament and appointing the Prime Minister. Though the ultimate executive authority over the government of the United Kingdom is still by and through the monarch's royal prerogative, in practice these powers are only used according to laws enacted in Parliament or within the constraints of convention and precedent.