Fudbal do četvrtog razreda osnovne

Fudbal pun duha i pozitvne energje. Obično je odeljenski, ili međuodeljenski. Nekima predstavlja vrhunsko zadovoljstvo i pokušaj da kopiraju svoje idole sa TV-a, a nekome je najgora muka u školovanju. Prema tome, ima nekoliko tipova igrača, shodno prvim znacima njihove ličnosti. Ekipu obično čine:

-golman - lik bez autoriteta. Voli da igra, ali ne može da se izbori za to. Ostaje mu da se dokazuje na golu, i to radi sa puno elana

-šmeker - glavni igrač. Često trenira fudbal u obližnjem timu, već ima zavidan osećaj za igru i dobru kondiciju. Niko ne može da mu uzme loptu (doduše, retko je i dodaje), brži od svih čuvara, zamišlja sebe u Realu i žali što mora da igra sa ovakvim klincima

-prosečni igrači (kreativci) - imaju solidnu tehniku, lucidnost, ali fizički dosta zaostaju za šmekerom. Ipak, tripuju da su bolji od njega jer igraju timski (pobogu, na šta bi licilo da smo svi onako sebični!), kad on nije tu, vode glavnu reč

-prosečni igrači (defanzivci) - rade najteži deo posla, dok se gorepomenuti šepure u napadu. Jednog dana popizde i sve oteraju u kurac.

-ćutljivi lik, koji igra bolje od svih, ali se ne kurči

-siledžija - lik od kojeg se treba sklanjati. Njegova igra se sastoji od šutiranja napamet. Bitno je samo pogoditi nešto, loptu ili protvnika, to je najveće zadovoljstvo. Još veće je ako lopta pređe prugu posle šuta ili se lik pola sata valja od bola u cevanici (jebiga, što nije pazio)

-dva lika koji stoje na stativama. Radijus kretanja im je 3 metra oko iste (svako ima svoju) i lopta se na neki čudan način odbija od njihove noge tako da može da ode svuda, osim u gol. Njih baš briga, znaju da ih od petog razreda niko neće terati da igraju fudbal.