Fudbal XXI veka

22 izfeminizirana lika koja jure da ih snimi kamera, umesto da jure sa loptom.
Znate one priče devojaka koje stalno ponavljaju, govoreći: " Nikad neću razumeti one glupe muškarce, gledaju onaj fudbal, gde 22 znojava, kaljava, bradata, debela, mršava lika jure za onom gumenom okruglom stvari. I pokušavaju da šutnu u mrežu, i čak ne mora da se desi nijednom u toku igre, baš dosadno, zar ne?"
Ali sada je drugačija slika, devojke su počele da gledaju taj "fudbal", doduše, i one same znaju da gledaju samo one nalickane pedere, koji pokušavaju samo da očaraju publiku svojim izgledom, a ne kao nekada, igrom, potezima, golovima, pa i samim proslavama golova. Ovaj "fudbal" liči na sve, osim na, nekada, onu divnu igru.
Da ne grešim dušu, ima i sada da se odgleda po koji meč, onako zamiljiv, gde se ekipe nadigravaju i pokušavaju da parirajuprotivnicima, golovima i igram, ali sada se sve više svodi na to, da se takmiče, ko će da plati više igrača, i kako će ustvari potrošiti silne milione, na neke invalide. No dobro, nije ni to ono najgore.
Subjektivno mišljenje je to, da je ustvari ono najgore ti smešni pederi, koji su umislili da su igrači, odnosno manekeni, koji su tu došli da se promovišu, zarade na reklami, kupe lepe kopačke (KUPE??!, pa oni dobijaju pare i kada ih kupe ...), stavljaju trakice , narukvice, čarapive, briju noge, čupaju obrve, i sve to da bi lepše izgledali, a dok su kodeks: "Ostaviti srce na terenu" odavno zaboravili, ili čak nisu ni čuli za to, a kamoli ga primenili u praksi, dok ga drugi vešto izbegavaju, čuvajući svoje lagane ručice i nožice daleko od dodira nekoga ko želi da im otme loptu.
I konačno dolazimo i do one famozne "šala na stranu" frizure, ili možda još poznatijeg imena "fudbalerčić stajl". Naravno, to je fora koja je furana od 85% fudbalske populacije. Obriju se sa strane, a ostave šiškice koje prebacuju sa jedne na drugu stranu. Ona uvek mora da postoji, nebitno da l' je to prijateljski meč, likaški, kup ili kako već. Inače, to ne bi bio problem da je furaju pravi fudbaleri, oni koji nešto znaju, ali ne, sada to nose i velikani seoskog i gradskog fudbala.
Klasični fudbalerčići, seoski mangupi i djilkoši, gradski klošari i ostali velikani najvažnije sporedne stvari na svetu, ne retko nose ovakve frizure po svojim idolima, imitiraju ih kako po ponašanju, tako i po hodu, stavu, frizuri, patikama pa sve do čupanja obrva i farbanja u žuto.Možemo i videti kako skauti i menadžeri igrača postaju modni agenti, ali dobro to je sada realno.