Fudbaleri "Ove naše" Superlige

To su u stvari "batice" sa malo više love i boljim automobilima, na čijoj garderobi mora biti istaknut neki od brendova Armani, Versace, D&G, a ni Sweet Years ne treba zaobići. Njihovim stajlingom dominira beli kaiš, ali i poneki cirkon na obavezno uskoj majici upadljive boje ili dezena (zmajevi i tribali su veoma poželjni, naročito na leđima). Ovi likovi kapiraju da je bočica ulja za kosu proizvod za jednokratnu upotrebu i da se naočare za sunce nose podignute na glavi.
Sa njima je uvek iskvarcovana i napucana riba (boja kose je nebitna u ovom slučaju) koja skenira pogledom sve frajere u okolini dok njen dečko šalje SMS-ove svojim ortacima (pomoću svog najnovijeg mobilnog čijih 90% funkcija ni ne razume) , devojčica ne progovora često, a kad nešto izusti to je najčešće: Ekstra, vrh... To je čula od njega... Devojkama poklanjaju za rođendane parfeme i mobilne telefone na kojima su već download-ovani narodnjaci, dok se kupovina krpica smatra dnevnim obavezama.

Pred TV kamerama koriste dva-tri izraza:
- Za domaću ligu uvek je spremna čuvena floskula: "Idemo po tri boda";
- Za Evropske utakmice rečnik se malo obogati pa onda slušamo: "Ostavili smo srce na terenu, dali smo 110% svojih mogućnosti".

Onda odu na Kipar, Maltu, u Emirate, Kinu, Japan a nekolicina kvalitetnijih i na "zapad" (prvo i jedino što tamo pročitaju je Gradski vodič za restorane i klubove), zarade neke novce, vrate se nazad sa 35 godina, otvore kafanu (šta bi drugo) i boli ih uvo!!!

A ja treba da osmislim marketing strategiju za povećanje tržišta u godini krize, da bih zaradio bonus od 500 Evra! Super!