Omiljena zabava nadrndanih alapača koja se sastoji u tome da se "zakače" za neku sagovornikovu reč pa je onda "razvijaju" dodajući joj novu, obično zlobnu konotaciju.
Ovu verbalnu gimnastiku, i to ne samo ujutru, večito nezadovoljne žene naročito vole da upražnjavaju u razgovoru sa svojom jačom polovinom.
- Dušo, stigao sam!
- E dobro da si stigao. Svuda stigneš na vreme jedino kući uvek kasniš!
- Kako sad kasnim?
- Kasniš ti, dragi moj, čitav život. Pogledaj samo šta su sve drugi stekli, a ti?
- Neka hvala, ne bih ja da stičem na takav način...
- Na kakav način, na kakav to način, a? Što, je l' im kruna sa glave spala što su se malo učlanili u ovu-onu partijicu, malo cile-mile sa šefovima i - op! Vidi ih samo! A ne ti: "meni obraz ne dozvoljava, meni je poštenje na prvom mestu, ja svakom mogu da pogledam u oči". E pa gledaj sad, ali ne u oči nego u Milutinovu "mečku" i Stevinu "bembaru".
- Dobro je, mani svađu, nisam raspoložen. Nego, šta si danas lepo kuvala?
- Nek ti kuva tvoja mamica! Jutros me je zvala i prigovarala mi kako se razbacujem parama. E pa, rešila sam da se ne razbacujem pa danas ne kuvam da uštedim, a ti idi jedi kod svoje mamice.
- Hajde, pusti sad moju majku...
- Ja nju da pustim?! Ja nju da pustim?!!! Nek pusti ona mene, veštica matora!
- Oh, bože, šta sam ti zgrešio?
- Pogrešila sam ja što sam se udala za tebe! A lepo je meni moja jadna majka govorila....
