
У неком будућем уџбенику историје,биће записано следеће...
Режимски аутор
...геј параде су иначе биле веома популарне у првој половини мрачног 21. века.Оне су пружиле прилику члановима геј популације као и квази-верницима тадашње Православне цркве да јавно покажу све оно што им је недостајало у животу. Првој групацији је то била прилика да себе виде на телевизији,једном од примитивних облика мултимедије тадашњег времена и да провокацијом лабилних квази-верника побољшају свој статус у друштву.Наиме, гејеви су,узимајући на себе улогу жртве показали да су они ти које друштво не схвата и прогања само зато што су другачији а бити другачији није грешка. Са друге стране,квази-верници су имали врло ретку прилику да свој назив јавно оправдају делима пошто се титула квази-верника у то време стицала не радећи ништа паметно,пресипајући из шупљег у празно и наклапајући о националним питањима преко интернета, примитивног система мреже оног доба. Било како било,овај период наше историје остаће упамћен по речима једног нашег академика који је целу збрку око тзв. геј параде назвао - синдром бабе и рахат локума-.
У уџбеницима које су писали геј аутори стајаће следеће...
Та 2010. година била је врло мелодична.По својој структури она је била одскочна даска за сва даља дешавања и слободно можемо рећи да је она по својој јединствености оно што у класичној музици представља Моцартова Увертира за Чаробну фрулу.
Увертиру можете послушати
http://www.youtube.com/watch?v=h018rMnA0pM&feature=player_embedded
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Od "Don Đovanija", i "Figarove ženidbe", ova je ipak bolja... Meni barem...
мени су све 3 добре... на различлит начин а дон ђованијева увертира ми је најнабијенија енергијом,фигарова ми је најмелодичнија а фрулина ми је најзанимљивија... посебно су моћне трубе на крају...