Teško izlječiva bolest od koje svake sedmice oboli jedan gimnazijalac. Prvi simptomi su ispravljanje pojedinih sagovornikovih jezičkih pogrešaka. Kad bolest dođe u progresivno stanje, zahvata ne samo sagovornika, već sve ljude oko oboljele osobe. Uskoro se počinju pamtiti vrijednosti triginometrijskih funkcija za pojedine uglove i korijenovi brojeva do 10, u nekim slučajevima, do 20.
U bakinom dovrištu.
-Baka osobe GS (gimnazijski sindrom): Kakav ono aviJon proleti?
-GS: Baba draga, kaže se avion.
-Baka: Šupičku materinu, ti ćeš meni pametovati, ja ovako govorim 60 godina i sad mi treba neko tele pametovati.
U učionici.
-1: Ej, ljudi, koji je korijen iz 19?
-2: Uzmi digitron.
-GS 1: Ne! Ne na digitron! Taj tvoj krš će ti reći korijen sa samo 9 decimala, ja znam sa 11.
-1: Reci, kad si toliko dosadan.
-GS 1: 4,35889894355
-GS 2: Ne! Ne slušaj ga.
-1: Što sad?
-GS 2: Nije tačno, pogriješio je na jedanestoj decimali.
-1: Daj mi digitron. Usput, kaže se jedanaestoj. (počeli su prvi simptomi)
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
tačno tako +
хахаха добра +++
У септембру крећем у гимназију,а "лекторишем" све око себе још одавно.Видећемо шта ће бити. +
lecite se
lecite se
Bolest nema lijeka...
Ou jea. Plus
Шупичку материну! Легендарно.