Долази са годинама.
6. година
-Није ти јасно што деда појачава телевизор тако јако, кад се пушта та чудна емисија која уопште није занимљива...
12. година
-Псујеш у себи ћалета јер нећеш моћи да гледаш Симпсонове због јебеног дневника...
18. година
На програму К-Пакс са Кевином Спејсијем, а ћале се опет занима за немире у Етиопији. Сањаш како пребијаш спикере...
22. године
-Јој, што сам се сморио, дај брате, пусти дневник можда има нешто паметно да се чује...
45. година
-Дневник постаје синоним за телевизију...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ja bi na 45 godina ubacio "pojacavas televizor" ... :)
To ide tek mnogo kasnije - sa 46-7