Glup koliko je dobar

Буди поштен. И оно мало што имаш, ти подели са другим. Пусти остале нек' раде како им воља, а ти буди добар човек и помажи другима у невољи, а то ће ти се једном само вратити. Неко то о'зго све гледа...

Ма шта који курац?! Гледај само своје дупе! Шта ти пуца патка за остале? Поштени или не, сви завршавамо у иловачи. Кад год можеш а ти зајеби! Што, шта фали? Ти си зајебао њега, он је зајебао неког другог, тај неко други неког трећег... Све то у круг иде. Поштени увек најебу.

Аман, људи, одлучите се.

Чињеница је да живимо у земљи у којој велики проценат становништва узима 'леба преко погаче и то преко туђе грбаче. Ретки су они који се држе неке златне средине, али су још ређе истинске добричине. Можеш у шаку да их скупиш.

Ма колико мало да их има, има их. Велики људи великог срца који живе за друге више него за себе. Помоћ ти никад неће одбити, ма шта да им тражиш: новац, прадедину њиву поред реке, последњи залогај хлеба у кући... Код њих НЕ не постоји. И кад нема, наћи ће начин да ти помогне. Образ му је светиња, а реч вреднија од злата. Што би реко народ, човек једанпут.

Е сад, знају често да раде и на своју штету како би ти помогли, а то је у овој земљи луксуз који није паметно допустити себи. Мораш бити и довољно проницљив како би препознао оне који желе да те зајебу, а они ту способност једноставно немају. Верују у људе и оно добро у њима. Зато се њихова доброта у народу често карактерише и као глупост.