Zajebancija iz mlađih dana koja je služila da se našalimo sa ortakom koji, iz objektivnih razloga, nije čuo šta smo mu rekli. Fora je u tome da se rečenica prvi put izgovori prilično tiho, dovoljno da "žrtva" shvati da smo joj se obratili, nedovoljno da skonta šta smo joj tačno rekli. Pri svakom sledećem ponavljanju, ton bi se pojačavao, sve dok ne bismo jasno i glasno izgovorili rečenicu i doživeli da vidimo onu "Aaa jebi se, majmune" facu.
