
Зајебанција из млађих дана која је служила да се нашалимо са ортаком који, из објективних разлога, није чуо шта смо му рекли. Фора је у томе да се реченица први пут изговори прилично тихо, довољно да "жртва" схвати да смо јој се обратили, недовољно да сконта шта смо јој тачно рекли. При сваком следећем понављању, тон би се појачавао, све док не бисмо јасно и гласно изговорили реченицу и доживели да видимо ону "Ааа јеби се, мајмуне" фацу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Kod mene je malo drugačiji fazon ~pederi su malo nagluvi~
plus u svakom slučaju
Molim?
Да, и код нас је била фора, педери су глуви.
A što pederi ne čuju? ( tiho tiho)