Јебига брате, фасовао си бетон. Кад се мало наскилујеш у свом ћивоту и кад стекнеш позамашне количине иксипиренса, налетиш на једну препреку у виду бетонског блока натпросечних габарита. Тако попијеш ,,денајд'' да нема те реке која те може опрати.
Осећаш се као попишан, као персона изгубљена у бесконачном тамнилу. Нема даље. Свако тобом може опикат' флипера. Максимално си разочаран у себе, у све око себе, све испод и изнад тебе. Лака мета околних зајевања и напушавања на која реагујеш зајебавај-ме-слободно погледом. Управо због тога те и користе на тај начин јел? Околне комшије, пролазници, познаници сматрају те за будалом, за ретардиног чојка из којега је и сваки делић енергије (оне позитивне, а боме и оне испод нуле) исисан и извучен. Мање више си изнутра ко храст, просечне старости око 350 година. А да се разумемо ни споља ниси много бољи.
Вечито необријан, са дрином, некад и неупаљеном, без филтера у устима. Запуштен, прљаве одеће, помало исцепане. Коса, па добро јебига переш је сваки пут кад те ухвати киша. Шишање. А то се маже на 'леба тако? Зубе си прао задњи пут никад. За шта ће ти то. Фураш ципеле неке што си купио једном, некад, кад си имао зацртане видике. Једеш јер мораш, и то успут ако ти је при руци кад одеш по вопс до фрижидера. Срећом па дисање није свесна радња, иначе... Одеш у клоњу. Добро се намасатиш, али некако ти мрско да устанеш сунце даму пољубиш.
Ти си пријатељу, го курац.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
dobra ova +
Potrudi se da definišeš nedefinisane izraze.