Антијунак романа ''Двојник'' - Фјодора М. Достојевског. Тешки комплексаш. Лобања која уситни новац како би му новчаник био дебљи (рецимо, замени хиљадарку за десет тесли). Профура раскошним кочијама Невским проспектом давши за њих последњу копејку. Тип жељан окружења увежене господе, скупог вина и лепих жена. Уживалац свега недостижног за сиротињу па и њега самог, ради лажног представљања под псеудонимом аристократе.
Гољаткин је трошење кинте због фазона ''ја имам ролекс, значи ја јебем''. Надокнада недостатака кроз материјално, типа лоше јебем ал' зато возим мечку.
А како је господина Гољаткина сваки неуспех, свако назадовање ка путу да буде признат, познат и уважен још више фрустрирало, понижавало и бацало у агонију, тако је једног дана дошло до расцепа личности:
''Онај који је сада седео преку пута господина Гољаткина био је ужас господина Гољаткина, био је стид господина Гољаткина, био је ноћашњи кошмар господина Гољаткина, једном речју био је главом господин Гољаткин.''
- Види прика нови ајфон, види прика нову машинуууу!
- Имаш ли ти за поруку?
- Е неам јебига.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Dobra ideja. Imao je i Gogolj u "Dušama" neki prototip toga
na prvim stranicama opleo po ''enterijer-egsterijer'' kontrastu.
Takvi obično koriste tzv. cim-karticu
канте, такве у креч.