Voditi jako dug razgovor preko telefona.
Fiksnog doduše, u ovim mobilnim novotarijama toga nema.
Biljana: Alo, Stanojka, ti li si?
Stanojka: Ej Biljanče moje! Ljubi te tetka, kako si mi?
Biljana: Joj tetka, ništa ne pitaj.
Stanojka: Što, ljubi tetka?
Biljana: Radovan opet tražio one kolače od teta Ljubice pokojne.
Stanojka: Ih, dete, da s' ti meni živa i zdrava, pokojna Ljuba zakopala taj recepat.
Biljana: Ma znam ja to tetka, al kaže Radovan imaš ti taj recepat.
Stanojka: Pi jebiga, imam neki, ali nisam sigurna da l' će da valja.
Biljana: Ma može tetka, nije problem, Radovan će da degustira, na njegov je stomak, hihihi.
Stanojka: E, našla sam! Aj uzmi plajvaz i 'artiju i piši.
Biljana: Tetka?
Stanojka: Molim sine?
Biljana: Kakva si ti sa modernim tehnologijama?
Stanojka: Joj sine, nisam ti ja nešto.
Biljana: A da daš Miladinu, da on to slika pa mi pošalje?
Stanojka: Ajde de, može i tako. Nego, kako si mi ti ovako?
Biljana: Pa nije loše, ostavila sam duvan. Radovan doneo jedared neki cigar, isto borovnica, e. Od tad, obične cigare ne diram, ko da su tegla sumpora.
Stanojka: Eee, lijepo sine, lijepo... Čekaj, je l' borovnica reče?
Radovan:(iz pozadine) Alo više! Izgore žica od vaše priče, de spremaj te kolačiće, mislim da me polako... hva... ta...
Biljana: Ej tetkić moj, odoh ti, a ti Miladinu reci da nam to što prije pošalje.
Stanojka: Oću ja, samo dok dođe sa balkona. Eno treći dan je tamo, ne znam šta mu je, nisam ni znala da i on duvaniše.
Biljana: (tuuu... tuuu... tuuu...)
Miladin: (s balkona) Lalalalalalala LA la! Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Figaro... Fiiiiiiiiiiigaro!!!
