Okupili smo se ovde, da odamo poslednju počast, našem bratu Peri kojeg smo neizmerno voleli. Neka mu svevišnji oprosti sve grehe, bez njega za nas svet više nije isti...
Šta je pisac, zapravo hteo da kaže?

Okupili smo se ovde, da odamo poslednju počast, našem bratu Peri sa beogradskog juga, bez njega u našim srcima ostaje tuga. Voleli smo ga uprkos svemu što nam je uradio, skot jedan ogavni. Uprkos tome, što je rekao Zlaji pred prvi sastanak, da takav akrep nema šanse, i da bi se Anđela pre tarila o medveđa muda, nego što bi mu prišla na metar. Tu i tamo smo ga pljuvali, zabijali mu nož u leđa, nameštali mu batine, ali on je bio naš brat, bez njega ovaj svet neće biti isti. Nećemo mu zaboraviti onaj dan, kada je pijan kao zver došao na Saletov rođendan i ispovraćao se po sto godina starom, porodičnom goblenu, stoka jedna pijana, narkomanska. Neprestano nas je pljuvao i gledao sa visine. Neću mu zaboraviti dan, kada mi je rekao da mi je keva bombetina, i da bi joj rado skarabudžio među lepe, kuguarske dudare.

Majmunčina raspala, crk'o dabogda! Čekaj, pa već je crk'o. Zakopavaj ovu jajaru, idemo na brzaka da izjavimo saučešće široj rodbini, pa da se nažderemo i naločemo o trošku njegovih matorih. Nemamo ceo dan, po podne je na prvom prenos, Sampdorija-Ređina...

*Dragi Miutine, nisi bio neki co'ek, al' opet laka ti crna zemlja. Na ovu saranu sam dosao, samo zato sto su me tvoja deca zvala. Od kakvog su oca, dobro su i ispala. Sve sumnjam da nisu tvoja. Onaj dug, sto mi nisi vratio, neka ti Bog naplati, sa sve zateznom kamatom. Ajde sada pocivaj u miru, kada vec drugi pored tebe nisu pocivali...