Окупили смо се овде, да одамо последњу почаст, нашем брату Пери којег смо неизмерно волели. Нека му свевишњи опрости све грехе, без њега за нас свет више није исти...
Шта је писац, заправо хтео да каже?

Окупили смо се овде, да одамо последњу почаст, нашем брату Пери са београдског југа, без њега у нашим срцима остаје туга. Волели смо га упркос свему што нам је урадио, скот један огавни. Упркос томе, што је рекао Злаји пред први састанак, да такав акреп нема шансе, и да би се Анђела пре тарила о медвеђа муда, него што би му пришла на метар. Ту и тамо смо га пљували, забијали му нож у леђа, намештали му батине, али он је био наш брат, без њега овај свет неће бити исти. Нећемо му заборавити онај дан, када је пијан као звер дошао на Салетов рођендан и исповраћао се по сто година старом, породичном гоблену, стока једна пијана, наркоманска. Непрестано нас је пљувао и гледао са висине. Нећу му заборавити дан, када ми је рекао да ми је кева бомбетина, и да би јој радо скарабуџио међу лепе, кугуарске дударе.

Мајмунчина распала, црк'о дабогда! Чекај, па већ је црк'о. Закопавај ову јајару, идемо на брзака да изјавимо саучешће широј родбини, па да се наждеремо и налочемо о трошку његових маторих. Немамо цео дан, по подне је на првом пренос, Сампдорија-Ређина...

*Dragi Miutine, nisi bio neki co'ek, al' opet laka ti crna zemlja. Na ovu saranu sam dosao, samo zato sto su me tvoja deca zvala. Od kakvog su oca, dobro su i ispala. Sve sumnjam da nisu tvoja. Onaj dug, sto mi nisi vratio, neka ti Bog naplati, sa sve zateznom kamatom. Ajde sada pocivaj u miru, kada vec drugi pored tebe nisu pocivali...