Iskrena konstatacija dobro poznate činjenice, inspirisana nekim nemilim događajem.
Već nedeljama merkaš to drvo u parku. Imaš svega osam godina, ali znaš da moraš da ga osvojiš. Jednog dana, po povratku iz škole, rešio si da kreneš u pohod, ostavljaš ranac u podnožju stabla i krećeš da se uspinješ. "Hej, pa ovo uopšte nije tako teško" - misliš u sebi. Konačno, najviša grana je tvoja. Ponosan si na sebe i osećaš kao da je ceo svet tvoj. Međutim, treba i sići nekako. Jedna, druga, treća grana, sve je ok. Međutim, do tla ima još dosta. Nespretno odbacivanje i već osećaš kako se smandrljavaš do dna. "Gravitacija je kučka!" - izleti ti psovka, i uprkos bolu, instinktivno se osvrćeš oko sebe, tražeći mamin prekorni pogled zbog izgovorene psovke.
Mrtav si pijan. Iz nekog nepoznatog razloga, dobra riba te šmeka celo veče i konačno je krenula u akciju. U tami kreće da te 'vata i odvlači te u wc. Pokušava da dopre do tvoje "muškosti", a njemu došlo da izigrava kišnu glistu. "Gravitacija je jedna velika kučka" - vrištiš u sebi dok se trudiš da večeru zadržiš u stomaku.
Ušla si u trideset petu. Opterećena godinama i onim što one nose, posmatraš se u ogledalu... Tvoje grudi nisu više ono što su bile. Lopte su postale kruške, a kruške polako evoluiraju u sasušene šljive. Postaješ svesna da je gravitacija zaista, najveća među svim kučkama koje si ikada srela.
