Toliko velika količina da to prosto nije normalno.
Tako silno mnoštvo nečega da to nikada niko niti je video, niti je mogao da prebroji.
Igrao sam razne strategije, ali Stronghold Crusader mi je bio omiljen.
Kada me napadnu one grdne vojske nevernika...
U početku ih čekam na zidinama mog zamka.
Branim se sa malo ljudi od mnogo napadača.
Za to vreme utvrđujem svoj zamak i razvijam ekonomiju.
Onda polako počinjem da stvaram vojsku i krećem u napad.
Neprijatelje uništavam jednog po jednog, tako što im rušim zamak.
Kule im rušim iz daljine trebušeima koje štitim vatrenim balistama i samostrelima.
Kada spalim u požaru i sravnim sa zemljom neprijateljski zamak,
prosto pošaljem desetak ili dvadeset svojih vitezova koji ubiju kralja nevernika.
Za to vreme glavnina vojske već napada sledećeg protivnika.
Kada se to ovako kaže, izgleda lako. Ali nije ni malo. Baš ni malo.
Grdne vojske nevernika sam pobio na ovakav način.
Mislim da sam svih 50 misija Crusadera prešao jedno 3 puta.
Poslednji put, negde 2006. - 2007. godine...
Što je i logično, grdno vreme sam potrošio na Crusadera. I nije mi žao.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.