Lako ih je prepoznati. Kreću se u malim grupama od po troje, četvoro a nekad i u hordama od po desetak ljudi. Nose fluorescentne prsluke sa buvljaka sa logom GSPa. Čim ih putnici uoče na stanici kako traže sledeću žrtvu nastaje tenzija. A kad uđu u prepun autobus u kome je zimi hladnije nego napolju počinje bezanija i takmicenje u brzom izlasku iz vozila. Seju strah ovih dana po prestonici stalnim presretanjem i startovanjem nedužnih ljudi. Uglavnom pola autobusa izađe a ovi koji ostaju hrabro smišljaju opravdanje pred ovim komunalnim dzelatima. Niko ih ne voli pa cak i neki vozači koji su Šumaheri u svom poslu pod izgovorom da usporavaju saobraćaj i sto veće čekanje na stanici-to veći rizik od gašenja već prastarog autobusa. Kontrolori umeju i da podivljaju i u tim trenucima dolazi do nanošenja teških telesnih povreda i jednog i drugog tabora. Otkaz dobijaju samo milostivi i dobroćudni kontrolori koji puštaju ljude bez karte. Te drzavne parazite obučavaju karateom i krau magom. Ti ljudi su spremni na sve.
Лепо, лепо...