
Prefiks koji se stavlja na početku neke imenice koja predstavlja predmet izvoljevanja. Umeće se umesto prvog, ili prva dva sloga. Upotrebljava se kada želite da istaknete preterivanje u nečijim željama i istovremeno pokažete koliko vas zabole da tim željama izađete u susret...
- Evo, kupila sam ti sok od jabuke i krempitu...
- !?!?! ŠKK?!?!?!? Ali ja sam hteo limunadu i čokoladni mafin!!!!
- A jel!? A da nećeš možda i guzinadu i guzafin!?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.