Glagol koji na najbolji način odslikava čovekovu nezasitu glad za napredovanjem, ambiciju koja ne zna ni za kakve granice, moral koji preskače sve prepreke. Takva je valjda sama priroda čoveka, šaznam. Ipak, to beskrupulozno isticanje ima svoju cenu.Jednoga dana kada konačno bude osvojio te toliko željene vrhove svoje karijere i postane direktor svim direktorima i šef svim šefovima, sedeći u ogromnoj ovalnoj kancelariji na najvišem spratu svog preduzeća nedvosmisleno će shvatiti da ga jedini preostali put vodi NADOLE, tamo gde će ostati ono što je oduvek i bio - jedan običan i svakodnevni GUZONJA.
- Šomi, aj' na pivo, brate...
- Izvini, brate, ne mogu. Zvao me šef da odradim neke proračune, moram hitno da odem u firmu...
- Mnogo mi ti, brate, odlaziš u tu firmu poslednjih dana. Pre neki dan ispališ za roštilj, juče za fudbal...Guzi se, guzi se, pa se odmori, jebote! Nije pos'o sve...
- Znam, znam, brate...Ae, vidimo se kasnije...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
A trte se nešto...
Dopadam!
+
Фест!+++
Što bi po novome kazli festiks! ;D