Razlog zašto ne želite da srećete ikoga iz starog/e osnovne/srednje/faksa/posla/kraja/slično, tj. osobe sa kojima ste izgubili kontakt i nije vam žao što ste ga izgubili...
Pitanje koje se postavlja iz pristojnosti, a čiji je odgovor previše komplikovan, a ti ne želiš da raspravljaš sa tom osobom, i samo kažeš "Dobro", pa pitaš njega, on kaže isto to, i sve se na kraju svodi na neprijatnu tišinu i lašne osmehe....
I uvek se završava sa "treba da se čujemo ovih dana"+još lažnog osmeha+još neprijatne tišine, posle koga konačno sledi beg, na obostrano zadovoljstvo.
-------------------------------------------------------------------
Za istu situaciju sa tužnim krajem videti:
Sad end za pitanje "Kako na faksu, srednjoj, poslu?"
Stari ortak:-E, ćao! Nisam te video još od mature! Kako si, kako na faksu?
Ja:-E, Ćao... Dobro je...dobro. Kako tebi na faksu?
Stari ortak-Dobro.
/////////tišina sa cvrčkom u pozadini+osmehivanje///////////////
Ja:-E, treba nešto da idem hitno do pošte, ajde čućemo se ovih dana...
Stari ortak: Da, definitivno! Ćao!
