
Наплата путарине на путевима Србије. Некада су Турци убирали харач, али се код њих знало правило и ред. Приликом бежања из Србије рекли су да ће се ``ови друмови зажелети Турака``. И то се и десило.
Српске харачлије сада редовно деру домаће и стране путнике, а посебно Турке од којих су овај занат примили, научили и што је изненађујуће за наше људе - посао усавршили до перфекције.
Убирање харача или популарно - харачлијање спроводе домаћи јаничари и стално су под контролом харач-ефендија. Имају своје уредно обележене чадоре и није их могуће ни забоћи ни умилостивити.
Харач у Србији износи више него путарина у многим развијеним европским државама где путеви нису наслеђе Турака и њихових црвених копил-потомака.
Током 2010. се шушкало да раја издржат не може и да се спрема буна против Харачлија.
Боже мили, разбојништва великога,
кад се харачлије окупише у земљи Србији,
у Србији земљи да харач прикупљају
и да другоме постану судије!
Ту министри нису ради кавзи,
нит' су ради политичари изјелице,
ал' је рада сиротиња раја,
која глоба давати не може
ни трпити харачлијског зулума,
и ради су Ђелини угодници,
јер је путна структура пропала.
Мрка дошо, ваља војевати,
за путарину стару крвцу прољевати,
сваки своје рачуне да врати.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
7 minusera su 12-ogodišnjaci koji ne bi trebali imati ovde nalog i ne razumeju ništa zeru kompleksno. Ovo je dobra defka i vidim da se razumeš malo u naše epske stihove i istoriju. +