Наплата путарине на путевима Србије. Некада су Турци убирали харач, али се код њих знало правило и ред. Приликом бежања из Србије рекли су да ће се ``ови друмови зажелети Турака``. И то се и десило.
Српске харачлије сада редовно деру домаће и стране путнике, а посебно Турке од којих су овај занат примили, научили и што је изненађујуће за наше људе - посао усавршили до перфекције.
Убирање харача или популарно - харачлијање спроводе домаћи јаничари и стално су под контролом харач-ефендија. Имају своје уредно обележене чадоре и није их могуће ни забоћи ни умилостивити.
Харач у Србији износи више него путарина у многим развијеним европским државама где путеви нису наслеђе Турака и њихових црвених копил-потомака.
Током 2010. се шушкало да раја издржат не може и да се спрема буна против Харачлија.
Боже мили, разбојништва великога,
кад се харачлије окупише у земљи Србији,
у Србији земљи да харач прикупљају
и да другоме постану судије!
Ту министри нису ради кавзи,
нит' су ради политичари изјелице,
ал' је рада сиротиња раја,
која глоба давати не може
ни трпити харачлијског зулума,
и ради су Ђелини угодници,
јер је путна структура пропала.
Мрка дошо, ваља војевати,
за путарину стару крвцу прољевати,
сваки своје рачуне да врати.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
7 minusera su 12-ogodišnjaci koji ne bi trebali imati ovde nalog i ne razumeju ništa zeru kompleksno. Ovo je dobra defka i vidim da se razumeš malo u naše epske stihove i istoriju. +