Hardkor pihtije

Znak raspoznavanja istinskih sladokusaca. Vaistinu, na pihtiji znaju se delije, a i oni drugi, oni što su kao deca pojeli više čokolade i bombona nego li slan'ne i kajmaka.
A kakvih je ljudi, takvih je i pihtija - svakojakih.
Međutim, kad li neko kaže kako pihtije voli više nego Tita ili Dražu najčešće misli na jednu posebnu sortu pihtija, pihtije možda po sastavu ali po duhu nikako. To je, braćo moja, prerađevina karakterno najviše nalik pašteti, prasećih ekstremiteta izmasakriranih do neprepoznatljivosti i sa dosta belog luka kako bi ubio zadah neopranih papaka.
Na tako nešto istinski pihtijaš vrti glavom i krsti se od stomaka naviše jer zna se šta mu je srcu najmilije. On svoje pihtije jede klot kako bi osetio i najnežniju notu arome. A kad se zagleda kroz maglene dubine želatina može do mile volje da se divi i najmanjem parčencetu blagoslovene krmeće anatomije ponaosob, baš kao na onoj izložbi što je nedavno posetio, 'tajne ljudskog tela' ili bemliga kako se zvaše.