Hokej kao sport podrazumeva veliki broj izmena tokom meča koje se odrađuju u hodu, pa samim tim podseća na određeni način proslave krsne slave na kojoj je tokom dana prisutno 50+ gostiju, od kojih su pola familija koju viđaš dva puta godišnje, kod tebe na slavi i kod njih, a ostala polovina su ljudi koje zoveš prijateljima a čim napijeni i najedeni zatvore vrata tvog doma komentarišu kako ti je ruska salata bila govno. Duhovna toplina nula, osim ako ne računaš toplinu sobe zagrejane nečujnim prdežima uvučenim u gustu izmaglicu dima od cigareta. Slava, ona hokejaška.
ćale: Deder junače nazovider nekog drugara da nam pomogne drva da iscijepamo.
sin: Ma ne mogu, svi su zauzeti.
ćale: Kako svi, beše ih preko trideset meščini onda za Svetog Jovana, popiše pola cisterne, menjaju se kao Edmond Ojlersi. Da kum Mitar ne dođe na vreme ne bi imao gde sesti od njih, a samo njega sam zvao.
sin: Ma zauzeti, imaju neke varijante i to...
ćale: Neka sine, onda ćemo Mitar i ja polako...
