Последње што продавац жели да чује од своје муштерије. Права ноћна мора сваког радника у малопродајном објекту. Што је вредност купљене робе већа, већи је и степен душевног бола и озлојађености у њиховим очима.
- Добар дан, пре два сата сам код вас купио ову графичку картицу од 300 евра.
- Да, да, сећам се, изволите.
- Е па хтео бих да вратим.
- Молим!?
- Па, није компатибилна са мојом матичном плочом.
- (пу, дете ти превртљиво) Наравно господине, донесите ми фискални рачун и ваш новац ће бити враћен у пуном износу. (осмех као да је загризао пола лимуна)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Још стоки треба да напишеш НИ образац
uuuuuhhhhhhhhhhhh. Ali kako to uvek vraćaju robu u visini od preko 5000 dinara i to još sutra čim svane - kad nemaš pazar. Kad ga vidim tako da se iznećkao, ja se iznerviram na red kolega. Na kraju sam počeo lično da se potpisujem u naloge za ispravku iz sažaljenja prema kolegama samo da ga što pre isprate napolje.