Последње што продавац жели да чује од своје муштерије. Права ноћна мора сваког радника у малопродајном објекту. Што је вредност купљене робе већа, већи је и степен душевног бола и озлојађености у њиховим очима.
- Добар дан, пре два сата сам код вас купио ову графичку картицу од 300 евра.
- Да, да, сећам се, изволите.
- Е па хтео бих да вратим.
- Молим!?
- Па, није компатибилна са мојом матичном плочом.
- (пу, дете ти превртљиво) Наравно господине, донесите ми фискални рачун и ваш новац ће бити враћен у пуном износу. (осмех као да је загризао пола лимуна)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Још стоки треба да напишеш НИ образац
uuuuuhhhhhhhhhhhh. Ali kako to uvek vraćaju robu u visini od preko 5000 dinara i to još sutra čim svane - kad nemaš pazar. Kad ga vidim tako da se iznećkao, ja se iznerviram na red kolega. Na kraju sam počeo lično da se potpisujem u naloge za ispravku iz sažaljenja prema kolegama samo da ga što pre isprate napolje.