Израз је настао у новијем времену. Користи се за описивање ударца ногом, јаком јачином. Ударац се изводи тако да нога савијена у колену се исправља и настаје такозван ударац. Име хулиганка је добило највероватније по томе што су је употребљавали српски навијачи а и остала боранија Србијe, која је учествовала у било каквим тучама. Данас, највише корисника овог ударца су старости од тринаест до двадесет четири година.
- Брате, био ја јуче на ферку са оним дебелим Милошем!
- Хаха, јел те испрепуцо, а?
- Ма де бре. Он је бре неспособан да ни песницу не може да стисне јако!
- Ех, баш толико је неспсобан није ваљда. Него, како је било ?
- Ма ништа, нашли смо се на ливадици, и он кренуо да трчи, а ко да у земљу пропада од тежине, хаха. Ја га онако звекнем на хулиганку, а он падне, и сав се умаже од блата.Ја му на то рекао је права свиња, и кренем да га шутирам док није заплако!
- И није ти било жао њега?
- Чега да ме буде жао? Па провоцирао ме цео дан, и још ме он питао на ферку.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.