Ono sto uvek pomislimo, kada nam dodje neka rodbina i daju nam pare za "cokoladu", iako smo poslednju cokoladu kupili od svojih para jos kad smo bili kod uciteljice, dok se roditelji prepiru sa njima, "ma niste trebali" i slicno...
Ujak: "Evo ti 1000 dinara, kupi si cokoladu."
Keva: "jooooj, ma daj, spremi to" (trgajuci nam pare iz ruke koja je vec krenula prema dzepu)
Ujak: "Ma pusti dete, nek uzme si sta hoce"
Ja: (kevin pogled toliko ostar da presece govno u tebi) "Pa hvala, al stvarno niste trebali..."
U sebi: (hvala, trebali ste!)
