I engleskog buldoga bi nazvao Džeki

Karakterističan sindrom kod Srba. Predstavlja nemogućnost svršenja procesa urbanizacije i deruralizacije ličnosti. Koliko god fraza imala bukvalno značenje, ona sadrži i određenu metaforičku komponentu. Engleski buldog vekovima predstavlja statusni simbol, psa koji krasi samo gospodske kuće, s velikom porodičnom istorijom. Takav pas nosi neki šmek urbanosti i bežanja od paorskog okruženja i malograđanštine. Kao takav, njegovo ime mora biti u korelaciji s duhom porodice, njenog ugleda, statusa i istorijske uloge. Takav pas mora imati ime koje zvuči toliko moćno da pomisliš da sam pas ima plemićko poreklo. Atila de Jesus, Milton von Levenbach, Ricardo of Windsdor i sl. su pravi primeri engleske pseće gospode, koji daju potpuno drugu konotaciju izrazu pasji život.

Naravno, suština ovog sindroma nema veze samo sa odabirom imena za psa. Ovaj sindrom ima mnoge druge primere iz života. Vratili su ti dedinu imovinu što mu komunisti uzeše posle rata, kupio si sebi Jaguar iz serijske proizvodnje oduševljen džentlmenskim stilom ostrvske gospode, ali umesto klasične muzike, mora da se pusti Jandrino Jato, da se vrate nostalgične misli iz kevinog krajiškog kraja. Uzeo si ženi original "Luj Viton" torbu, ali ona i dalje vezuje onu seljačku punđu ala Jorgovanka Tabaković, a na novu "Soni Braviju" stavlja babinom rukom štrikani milje.

Sve u svemu, ovaj sindrom predstavlja konačnu barijeru u procesu nasilne građanizacije i asimilacije u civilizacijske tokove ekonomski više klase. Danak u krvi modernog društva.