Rečenica koju izgovara nepromišljena tinejdžerka ludo zaljubljena u svog dragog.Njoj se čini da je bez njega njen život nemoguć i da je situacija u kući nepodnošljiva i da nju niko ne primećuje i da joj uskraćuju ono što želi.Kako joj je on napričao da joj može obezbediti sve u životu i da je nenormalno voli mala, ionako bez mozga odgovara potvrdo na njegovo pitanje da e zajedno osamostale,ne razminjljajući o budućnosti.Ono smogne snage i kaže roditeljima,gde nastje najveći problem.Ulazi u žučnu raspravu sa kevom(ćale ćuti i gleda iz pozadine).
TINEJDŽERKA:Majko,ovaj...ja...
KEVA:Nemam para nemoj sad da mi tražiš!
T:Ma nije to ja sam ovaj,kako da ti kažem...
K:Trudna?!Glupačo gde ti je mozak,što ga nekad ne iskoristiš?!
T:Ma ne bre jesi normalna nije to.
K:Pa šta je onda majku mu.
T:Ja sam odlučila da se osamostalim i počnem život sa Nikolom.
K:Tako a? A šta ćete da jedete nemate ni posao,ni stan a ti ni školu nisi završila.
T:Al mi se volimo....
K:Pa oćete od ljubavi i snova da živite?
T:Snaći ćemo se,ljubv će nas održati.I JEŠĆEMO SNOVE UMESTO HLEBA....
K:I umreti od gladi....More nećeš ti meni nikuda...Šljas šamar.
Добра, добра...