I kiša je padala

Dva ortaka nakon previše piva na gajbi kod ortaka 2, pred zoru kreću razgovor o smislu života, o tome kako ništa više ne valja, o mukama koje ih snalaze… što se neizbežno svelo na razgovor o bivšoj ribi ortaka 1

ortak 1: I tada, tada je otišla... i ostavila me tako, sa cvećem i novim CD-om Minele u rukama…
ortak 2: (škk minela!?!?)Pa dobro, sve prolazi, možda je bolje ovako
ortak 1: Ali...I KIŠA JE PADALA... BUAAA....
ortak 2: Au... brate... nisam znao… izvini što sam izdabrovao, jesi dobro? //pruža ortaku još jedno pivo

Predstava/monolog o povratku vojnika sa fronta:

-I tako smo se vraćali iz bitke, koračali satima... danima... umorni i gladni...
//publika nemo posmatra
-Prelazili smo kilometre i kilometre bosi, ranjeni, kroz nepoznate krajeve, gledajući samo pravo... jer je svaki pogled u stranu značio da u koloni verovatno nećemo prepoznati lica svojih prijatelja i poznanika... saboraca koje više nikada nećemo videti, koji su poginuli...smrtno ranjeni...zarobljeni...
//publika i dalje nema al' malo budnije prati
-Videli smo nekoliko znakova za minska polja, ali već neko vreme nam nije bilo stalo, samo smo hteli da stignemo kući, makar i na nosilima, da stignemo negde... da se sve ovo konačno zavrsi... da se probudimo i okončamo ovaj košmar...
//publika pomalo reaguje,
/narator monologa diže pogled, gleda publiku setno, odlučuje da je to njegov trenutak i kreće glasno da jeca
-...AaaAAaak, hk,hk.šmrc...a i... i kiša je padalaaa, hk..ihk /brizga u plač/
//svi u publici kreću da glasno jecaju i plaču, žene kukaju, tu je čak i ona starica što nariče po sahranama, i ona jauče, publika u potpunom transu...
/Naratoru pada kamen sa srca, dobro je prošao i izvukao je predstavu, neće morati nazad na biro sutra ujutru... što je dobro... jer je najavljena kiša za sutra...