Nema dalje. Kada vam upute ovu rečenicu, znajte da ste preterali, šta god da je to što radite. Ona predstavlja izraz poslednjeg stadijuma finoće onoga ko ju je izrekao. Posle toga, u zavisnosti od vašeg uzrasta, slede ili batine, ili malo oštrija grdnja, ili odmazda (dok budete spavali - potapanje ruke u čašu ili crtanje hitlerskih brčića). A možda, kada se probudite, i ne zateknete džojstik ili diskove na mestu na kom ste ih ostavili.
- Sine...
- Molim, ćale?
- Izvini, možeš li da izađeš malo?
- Vidiš i sam da ne mogu. Zauzet sam. Pune mi ruke posla.
- Pa, jeste, to vidim... Nego, mama kaže da budete malo tiši...
- Ajde mi sad i ovo zabranite. Nisam ja kriv što je njoj lepo.
- Znam, sine... Ej, znaš kako ćemo - plati sad dami, pa neka ide kući, a ujutru nek opet dođe, ja ti dam pare. I sutra je dan. Noć je za spavanje.
