...samo što si malo manje naš. Jeste da smo iz istog sela, naši se znaju generacijama, skupa smo pešačili u školu, ali ne znam da li si primetio, još tada si ti nekako bio kao prasence Gile, prosto rečeno suvišan. Ono išli smo jedni drugima na rođendane, znali odigrati i fudbal na poljančetu, sad nema veze što u suprotnim ekipama, ali nije to baš drugarstvo kao sa ostalima. Tebe jedinog nismo jebavali za simpatiju, od tebe jedino nisamo tražili da častiš za prvo umakanje i položen vozački, pa prema tome, za nas, momke iz kraja, bećare, večito ćeš ostati neželjeni pripravnik.
-Bili Simke, Gusak, Markan i ja. Onda je naleteo Ivan.
-Ivan? Jebiga, jeste ga odjebali kako?
-A nismo. Ne znam kako to sa njim. Zalepi nam se, nit mu možeš šta reći, nit ga možeš trpeti. Jebiga, na dve kuće od mene. Znaju se naši.
