Mladež pored usne, i nekako je stalno išao kao povređenog skočnog zgloba, ženu su mu zazidali pa zato joj, joooj, počast pružao dolazio je do nas uvek sa cigarom i tražio upaljač sedeo bi na ivičnjaku i ispružio desnu nogu masirao bi koleno: boli me na promenu vremena imao je četrnes godina i neku dobroćudnost drugih krajeva i onu dobrotu staraca, frizura: jež, on je govorio, idite tamo, tamo vam jeftinije i čuvajte pare od užine, duša od čoveka taj Gojko, sličice turbo žvaka, topku celu što je skupljao celu školsku godinu, dao je malome Rajku, eto takav je čovek taj i vojvoda Gojko
imao je braću Vukašina i Uglješu, starije mrke ćutljive momke, iz Gnjilana su svi bili oni, nekako nisu imali tu nježnu crtu ko Gojko oni su ličili na ćaću a Gojko na slabunjavu majku i braća bi radila sve na Oruk, rano odrastavši, zvali bi ga uvek ozbiljni: Gojko, ćaća zvao da postavljamo plot, sedmi stepen odbrane oko vikendice, teodosijev zid takozvani, ajde polazi i ponesi svoju loptu za sobom ovo je sedma koju ostavljaš drugoj deci; Gojko bi na te reči gasio cigaretu u mrlju od ulja na ulici i polazio hramljući na jednu nogu, uzdahnuo je - to je za njega bilo kao da mu iznova zidaju ženu - nije voleo te poslove oko ograde.
