
Чинити праве ствари из погрешних разлога, а некад чинити и тотално погрешне ствари; почиње од малих, а заврши се великим стварима. Неки никада не схвате да треба да обављају ствари да би нешто урадили са својим животом, а не да би неко тамо био задовољан. Не само што се њихови прави таленти не развију, већ потпуно изгубе интересовање за било шта, имајући у глави само следећу родитељску уцену-уговор. Ове особе у најбољем случају прати осећај личне безвредности, а у најгорем тоталне промашености.
Најраније детињство:
"Ако поједеш све из тањира, купићу ти Барбику/Супермена/сладолед/распевани мач."
Пубертет:
"Ако будеш одличан, купићемо ти компјутер/мобилни/курац/палац/смеш на камповање."
Адолесценција:
"Кад ми покажеш диплому правника, купићу ти клавир, а и харфу ако оћеш, па свирај од јутра до сутра."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.