Као и већина реченица у нашем богатом језику, двосмислена. Добро, супер, одлично. Зло и наопако, да горе не може бити. Прилагођена и свадби и са'рани.
И, док су сви гледаоци на јединој трибини стадиона очекивали да их последњи судијски звиждук пробуди из дубоког сна... Гол. Ниоткуда. Човек није знао шта ће са лоптом. 30 метара, минимум. Општенародно весеље:
- АААААааааааа... Ид' у пичку материну! Тако се то ради! Покажи им како се шутира! Живце ми моје покидасте...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Пенал! Пенал! Тако је, судија! Ово је за затвор! Ид' у пичку материну, једном и нас срећа да погледа! Еееее, вала смо заслужили...
Пауза. Док играчи једни другима честитају заслужени пенал... Папир - камен - маказе, ко ће да шутира. Судија још доказује противничком капитену да је чист пенал. Коначно, оно што сви чекају... Шут!
- Ид' у пичку материну, Мијатовићу, ко теби даде да га шутираш!? Јеб'о те те онај ко те поведе! Оооооо, од тол'ког гола он пречку погоди! Инвалид...
Пауза. Хватање за срце... Па за пивску флашу...
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.