
Израз потиче од тога што сваки осуђеник на електричну столицу има право да наручи последњи оброк по жељи, дакле шта год му падне на памет. А у овом случају је то особа која даје нови значај речи незасит, дакле неко ко може да поједе бога оца.
*Наручује пљескавицу*
-Додаци?
-Купус кечап павлака ондааа, јел се плаћа парадајз?
-Не.
-Е ставите ми парадајза и урнебес ставите..
-У реду то је стотрид..
-И краставца мало, и јел имате оригано ?
-Имамо, јел то све ?
-Може и зелена салата ако је свежа и мало...
-Па добро бре дете јел си ти пошао на електричну столицу или у школу?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.