Izraz potiče od toga što svaki osuđenik na električnu stolicu ima pravo da naruči poslednji obrok po želji, dakle šta god mu padne na pamet. A u ovom slučaju je to osoba koja daje novi značaj reči nezasit, dakle neko ko može da pojede boga oca.
*Naručuje pljeskavicu*
-Dodaci?
-Kupus kečap pavlaka ondaaa, jel se plaća paradajz?
-Ne.
-E stavite mi paradajza i urnebes stavite..
-U redu to je stotrid..
-I krastavca malo, i jel imate origano ?
-Imamo, jel to sve ?
-Može i zelena salata ako je sveža i malo...
-Pa dobro bre dete jel si ti pošao na električnu stolicu ili u školu?
