
Израз потиче од тога што сваки осуђеник на електричну столицу има право да наручи последњи оброк по жељи, дакле шта год му падне на памет. А у овом случају је то особа која даје нови значај речи незасит, дакле неко ко може да поједе бога оца.
*Наручује пљескавицу*
-Додаци?
-Купус кечап павлака ондааа, јел се плаћа парадајз?
-Не.
-Е ставите ми парадајза и урнебес ставите..
-У реду то је стотрид..
-И краставца мало, и јел имате оригано ?
-Имамо, јел то све ?
-Може и зелена салата ако је свежа и мало...
-Па добро бре дете јел си ти пошао на електричну столицу или у школу?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.